За овај појам сте тешко чули, али код нас итекако функционише.
Јесте ли примијетили да за исто новаца добијете мању количину производа који купујете?
Односно да производ привидно није скупљи – амбалажа је остала иста, цијена није промијењена, али се чини као да је произвођач „шкртарио“.
Појава која описује ово економско стање зове се шкринкфлација.
Могло би се рећи да се ради о „замазивању очију“ купцима који за исту цијену добију мању количину производа мислећи да није дошло до поскупљења и да ово код нас итекако функционише као модел.
О овој теми је за „Аваз“ говорио економски аналитичар Зоран Павловић. Како нам је казао, инфлација је са собом донијела и неке нове термине који нису раније постојали у економском рјечнику.
“Шкринкфлација је новонастала кованица, у економији коју сам ја завршио прије 40 година није била у употреби. Ипак, сама појава нам није непозната и постоји у пракси с малопродајним производима, када се не жели мијењати цијена, онда се прибјегава смањивању грамаже производа”, каже Павловић.
Примјену ове методе поспјешила је инфлација, а читава бит је у томе да одређени произвођач створи привид да није подигао цијену свог производа. Међутим, само наизглед.
“То онда маскирају чињеницом да се уопште не напише колика је количина робе у кесици. Друга опција је да напишу колика је количина робе у кесици, али да то не буде препознатљиво. Трећа варијанта је да се количина истакне на видљивом мјесту, гдје се и раније налазила. Таквих искустава имамо и данас. Рецимо, тјестенина је раније била у паковању од 500 грама, па је сишла на 400, а сада износи 350 грама иако није јефтинија. У жељи да остану при истој цијени, они смањују количину, а у бити поскупљују робу”, указује Павловић.
Додаје како се иста ствар десила и с чоколадом, која је с некадашњих 100 спала на 80 грама.
“Очигледно је да се настоји остати на тржишту с истом цијеном, а због трошковне инфлације коју произвођачи имају онда пакују мања паковања”, закључује Павловић.
Павловић наглашава како су грађани изгубили куповну моћ с растом цијена и због чињенице да њихов раст не плати и раст плаћа.
“Инфлација увијек доводи до тога да се производња смањује “, каже Павловић.
(avaz.ba)
