Странке из Сарајева, које су протеклих седмица вршиле притисак на Кристијана Шмита, високог представника којег у Републици Српској не признају да наметне измјене Изборног закона, сада упозоравају да Шмит не би требало да интервенише.
Након што је из кругова блиских ОХР-у назначено да би Шмит заиста могао дјеловати, али не према жељама сарајевских странака, појавило се негодовање зашто се користе бонска овлаштења и позиви Шмиту да одустане од измјена Изборног закона.
Тако су, напримјер, у НиП-у изјавили да њима није прихватљиво да Шмит наметне суштинске измјене Изборног закона.
“Пут распакивања етничког и приближавање ка грађанском моделу, уз уважавање свих специфичности БиХ, најбољи је пут за све грађане и народе као и саму државу”, сматрају они.
Жељко Комшић, хрватски члан Предсједништва БиХ којег, пак, већина хрватских странака не признаје као легитимног представника хрватског народа, је јуче изразио сумњу према Шмитовим намјерама и индиректно признао да измјене о којима се говори не би ишле у смјеру у којем је он очекивао.
“Ако ћемо судити на основу онога што је било у медијима и онога што се појављује у медијима, то је подилажење овим политикама о којима смо говорили. То је даља подјела БиХ по етничком основу, то је даља дискриминација грађана у ФБиХ поготово у појединим дијеловима, кантонима како су они то замислили да рачунају”, рекао је Комшић, како преносе медији.
Лидер СДА Бакир Изетбеговић је казао да је разговарао са Шмитом те да он има два циља, да помогне транспарентност изборног процеса и деблокира ФБиХ, с чиме се СДА слаже.
“А преко тога мислим да Шмит неће ићи нити би требао ићи. Дирати Устав ФБиХ и забранити евентуално онима који су мањине у појединим кантонима да буду представљени у Дому народа није у реду”, истиче лидер СДА.
Судећи према изјави Гордана Грлић Радмана, министра спољних послова Хрватске, та земља гледа благонаклоно према најавама да би Шмит могао наметнути измјене Изборног закона.
“Желимо видјети да се сви осјећају једнако и зато подржавамо напоре које улаже високи представник како би се реформама уклонили сви облици дискриминације у изборном процесу и како би се могао осигурати праведан, легитиман изборни процес и како би сви народи могли имати своје легитимне представнике у Предсједништву и Дому народа”, рекао је Грлић Радман.
Дамир Арнаут, посланик у Представничком дому Парламентарне скупштине, упутио је писмо Шмиту у којем је од њега тражио да не укида и ни на који начин не умањује принцип представљања сваког конститутивног народа из сваког кантона.
“Принцип чије укидање разматрате успоставља перфектан баланс између индивидуалних и колективних права, судбоносни баланс на ком БиХ заснива свој идентитет стотинама година. Молим Вас немојте угрозити тај баланс потезом своје оловке”, написао је Арнаут.
(nezavisne.com)
