Камиони на паркинзима стоје мјесецима, јер је немогуће пронаћи професионалног возача који би сјео у теретно возило и одвео га на одредиште.
Није разлог плата, креће се од 1.000 до 2.000 еура, зависно од руте која се возИ, али возачи више не пристају на свакодневно малтретирање, чекање на царинским терминалима и по четири дана, проблеме и стрес којима су изложени на путевима по европским земљама, јер немају све неоопходне дозволе.
Због тога су отишли радити у земље ЕУ.
Отишло је и на стотину превозничких фирми и своје пословање наставило углавном у Словенији, због бројних погодности.
А ово је само дио проблема који оптерећују транспортни сектор, каже за Буку Дамир Бећовић, превозник и члан одбора Оснивачке скупштине Савеза возача, превозника и логистичара у међународном превозу роба БиХ, која ће бити одржана у недељу, 1. септембра у Зеници.
“Ситуација је постала алармантна и заиста је крајње вријеме да се возачи камиона организују и удруже на нивоу државе. Јер ми смо дошли у ситуацију да када нам један возач да отказ камион стоји на паркингу мјесецима јер нема ко да га замијени. Сваки царински терминал проводи оно своје што мисли да стоји у закону, појединци тренирају строгоћу, проводе самовољу.
Возачи на прелазак границе чекају и по два и више дана. Недеља је најгора, ако не стигну до подне, шансе да ће тај дан прећи границу су никакве. Тако и по више дана живе у кабини. Одржавање личне хигијене или туширање је неизводљиво. Чекање на терминалима им нико не плаћа и сви их третирају као задњу рупу на свирали.
Навешћу вам и проблем дозвола, како билатералних, тако и ЦЕМТ. Када возач крене кроз Аустрију, мора да стријепи хоће ли га ухватити и хоће ли морати платити казну од 2.600 еура зато јер нема тих дозвола, нико не преговара са тим државама, немамо никакво системско рјешење”, прича за наш портал Бећовић.
Наводи и да Закон о транспорту, донесен 2001. године, упркос бројним проблемима у пракси, до данас није доживио ниједну измјену, док је с друге стране Закон о царинском поступку оставио могућност двосмисленог тумачења многих одредби.
Проблем је и у образовању кадра, на то послодавци већ годинама упозоравају, а надлежне институције упорно игноришу и ни на који начин не покушавају стимулисати ученике да завршавају ове смјерове и помогну превозницима да лакше дођу до квалификованих возача.
Све су ово разлози што се одлучило кренути са оснивањем Савеза возача, превозника и логистичара у међународном превозу роба БиХ на нивоу БиХ.
Уколико и након оснивања Савеза институције које се тичу овог сектора – Управа за индиректно опорезивање, инспекторати и Министарство саобраћаја и комуникација БиХ, наставе са својим игнорантским понашањем, слиједи генерални штрајк, а самим тим и парализа државе, упозоравају возачи.
(6yka.com)
