Број политичких партија у БиХ енормно расте, а да је политика уносан посао показује и податак да су у регистрима на крају прошле године биле уписане 164 странке што сасвим сигурно неће бити коначан број јер је сљедећа година изборна и по правилу у њој настају и нове партије.
Имајући у виду број становника, БиХ предњачи у региону по броју политичких партија.
Подаци Централне изборне комисије (ЦИК) БиХ показују да је уочи прошлогодишњих локалних избора значајно повећан број политичких партија. У евиденцији ЦИК-а на крају 2015. године било је 135 политичких партија, а током 2016. их је регистровано још 29. Подаци за ову годину биће познати до прољећа 2018. када истиче рок за подношење финансијских извјештаја.
Повећање броја политичких партија наговјештавају њихове нове регистрације. У Требињу је у јануару основана нова регионална политичка странка – Снага Херцеговине чији је координатор био некадашњи функционер НДП-а Слободан Шараба. Бивши СДС-овац Огњен Тадић је основао у октобру Народну странку, а мјесец касније у судски регистар је уписана и Прва СДС чиме је формално озваничено дјеловање те партије коју су оформили оснивачи СДС-а незадовољни радом руководства те странке. У Витезу је ове године одржан изборни сабор на којем је Хрватски народни савез прерастао у Хрватску странку БиХ, а у Сарајеву је нову странку – Независни блок формирао дио бившег чланства СДА.
Члан ЦИК-а БиХ Бранко Петрић сматра да имамо застарјела и парцијална рјешења која регулишу политичко дјеловање.
”На политичкој сцени имамо инфлацију странака. Закони су мањкави, непотпуни и међусобно врло неусклађени. Има неких покушаја који трају дуго да на нивоу БиХ буде донесен закон о политичким странкама и политичком организовању, али они не пролазе. Наша сугестија ће бити да буду иновирани, допуњени и осавремењени постојећи закони на нивоу ентитета и Брчко дистрикта. У једном ентитету је само 50 људи потребно за регистровање странке, у другом 500, а у Брчко дистрикту 300, а ко год је и по било којим условима регистровао странку на цијелој територији БиХ има сва права да се кандидује за било који ниво власти”, наглашава Петрић.
Политички аналитичари истичу да је политика постала уносан бизнис и да појединци или групе све чешће формирају политичке партије, првенствено због личног, а не општег интереса. Пракса је, кажу, показала да се ту махом ради од сезонским странкама које се појављују уочи избора послије којих им се, уколико не изборе колач у власти, губи сваки траг.
”Парламентарна демократија је прерасла у партократију. Као обичан човјек не можете ништа да ријешите ако нисте члан неке партије. Изражена је до те мјере да је онај једнопартијски систем бениган у односу на малигност данашње партократије”, каже доктор политичких наука Срђан Перишић и процјењује да ће бити настављено бујање партија јер томе доприносе и избори сваке двије године.
(glassrpske.com)
