Политичари Српске расположени су да, пратећи примјер Србије, у домаће законодавство уведу казну доживотног затвора у случајевима тешких убистава, силовања дјеце, трудница или немоћних особа, док би међу грађанима добар дио подржао да у пракси заживи и смртна казна.
Дан након што је у Србији измијењен Кривични законик огласили су се из највеће партије у Српској, са поруком да ће у републичком парламенту инсистирати на сличним измјенама. Шеф СНСД-овог посланичког клуба у Народној скупштини РС Игор Жунић потврдио је за наш портал да ће пратити примјер Скупштине Србије.
Пооштрити казнену политику
– СНСД ће инсистирати да у Кривични законик Српске уђе казна доживотног затвора без могућности помиловања за свирепе убице и силоватеље дјеце, као и убице трудница и немоћних особа. Очекујемо да се током припреме измјена Кривичног законика усвоје наше иницијативе и да они који свирепо убију дијете, силују, убију трудницу и немоћну особу немају никада више могућност да то дјело и понове – рекао је Жунић.
Подршку даје и посланик НСРС опозиционог СДС-а Давор Шешић који за СрпскаЦафе истиче да је пратио измјене које је јуче усвојила Скупштина Србије, те да би подржао да се слично донесе и код нас.
– Свакако мислим да треба пооштрити казнену политику према учиниоцима најтежих кривичних дјела, прије свега мислим на убиства дјеце, немоћних особа и трудница. Српска у овом случају треба пратити законодавство Србије – рекао је Шешић за наш портал.
Истовремено, грађани Српске би у значајној мјери подржали и извршење смртних казни, што нескривено заступају на друштвеним мрежама, нарочито након што у јавности буду откривени детаљи монструозних злочина, нарочито над дјецом. Симптоматично је то да у Европи у овом тренутку смртна казна постоји само у уставима Бјелорисује и Републике Српске, али се код нас у пракси већ деценијама не извршава.
Психолог и судски вјештак Александар Милић истиче да јавност реагује спонтано, по осјећањима, јер “осјећају да су поједини злочини недовољно санкционисани”, па због тога пропагирају смртну казну учиницима најтежих кривичних дјела.
– Очито је да су поједине законске регулативе, како у Републици Српској, тако и у региону, неприлагођене садашњим условима у којима је примјетан пораст злочина. Људи немају тај осјећај антиципирања лоших исхода по себе, али иако се ту ради о одређеним димензијама патологије не треба се искључити ни дио о урачунљивости. Јавност реагује спонтано, по осјећањима, јер осјећају да је то недовољно санкционисано. Свједоци смо најбруталнијих силовања, злостављања дјеце, мучења, групних убистава, и других монструозних злочина, и не постоји преступ преко лимита најстроже казне. А велики је проблем немати дистинкцију оног најгорег – каже Милић.
Промјена Устава
Домаћи политичари се већ годинама залажу да се одредница о смртној казни избрише из Устава Српске.
– Из Устава Републике Српске је неопходно избрисати смртну казну. Неопходно је усвојити одређене амандмане на Устав Републике Српске, ради очувања њених уставних надлежности, основних начела заштите виталног интереса ентитета и конститутивних народа, брисања смртне казне, заустављање преноса надлежности мимо процедура утврђених Уставом Српске, те обезбјеђивања услова за спровођење реформи на путу европских интеграција – став је предсједника републичког парламента Недељка Чубриловића.
Власти РС су још прије 11 година покренуле процедуру да ту одредницу обришу због кршења Европске конвенције о људским правима, али процедура још није окончана, иако се представници сва три конститутивна народа слажу да треба да се брише.
Иако никада није унесена у кривични закон ентитета, а самим тим ни извршена, одредба је велика препрека за усаглашавање правне регулативе с европским тековинама. До сада је неколико пута одбијана јер из парламента на усаглашавање стиже у пакету са другим уставним промјенама, па тако у пакету бива и одбачена.
Није је било у првобитном Уставу, али је касније уведена усвојеним амандманом, који у завршници ипак никад није постао дијелом Кривичног закона, тако да је смртна казна постојала у теорији.
У Србији смртне казне нема ни у теорији.
Подсјећамо, Скупштина Србије усвојила је јуче измјене Кривичног законика, којим се за најтежа кривична дјела уводи доживотна казна затвора и то за тешко убиство, силовање, обљубу над малољетном особом, трудницом и немоћним лицем.
Касиповић: Могуће измјене
Министар правде РС Антон Касиповић изјавио је да ће приликом израде измјена и допуна Кривичног законика у Српској бити размотрена рјешења из законика који је усвојила Србија и да је став Владе Српске да додатно буду пооштрене санкције за најтежа кривична дјела, али да ће се све радити уз мишљење стручњака.
– У Министарству правде Републике Српске смо са великом пажњом пратили припреме за промјену кривичног законодавства у Србији, јер приликом израде нашег Кривичног законика водимо рачуна о упоредном законодавствима у земљама у окружења – рекао је Касиповић.
Он је подсјетио да је у Републици Српској, приликом усвајања Кривичног законика 2017. године, значајно пооштрена казнена политика.
– Уз стручна мишљења ћемо и сада радити на овом законском рјешењу, јер је ријеч о озбиљном питању. Водићемо рачуна о усклађености са Европском конвенцијом о људским правима – додао је Касиповић.
(srpskacafe.com)
