На дневном реду Представничког дома Парламента ФБиХ нашле су се чак четири декларације политичких партија у вези са евентуалним наметањем Изборног закона с тим да су посланици затражили и да им се Кристијан Шмит, којег Република Српска не признаје за високог представника, обрати и појасни своје намјере.
Предсједавајући Представничког дома Парламента ФБиХ Мирсад Заимовић извијестио је посланике да је добио одговор из ОХР-а да Шмит због обавеза не може доћи на сједницу, али да је изразио спремност на сарадњу у некој другој прилици.
Истовремено, протести Бошњака, које подржавају и бошњачке политичке партије, завршени су данас и ако је судити по најавама, биће настављени и сутра, јер, како истичу у свим партијама, оно што намјерава Шмит је недопустиво и неће проћи.
Када је ријеч о декларацијама, прво су посланици Клуба ХДЗ БиХ – ХНС предложили да се на дневни ред сједнице уврсти “Декларација о проведби Устава БиХ, Устава ФБиХ, међународних споразума и припадајућих анекса те проведби пресуда Уставног суда БиХ и Европског суда за људска права гледе реформе изборног законодавства БиХ”. Након тога, своје декларације упутили су и СДА, СДП и ДФ, у којима се у суштини наводи да се неће прихватити приједлог ОХР-а, јер би се на тај начин пробудиле етничке подјеле и дискриминација по тој основи.
“Било какви покушаји дерогирања конститутивности коју је управо Уставни суд БиХ означио као наткровљујуће начело, као и насртаји и негација одлуке Уставног суда БиХ, значе рушење уставног поретка БиХ и Дејтонског споразума. Све аномалије политичког сустава које се рефлектирају кроз дискриминацију и политичку мајоризацију морају бити отклоњене и усклађене кроз реформу изборног законодавства и ограничене уставне реформе”, рекао је Маријан Клаић, предсједник Клуба ХДЗ БиХ – ХНС у Представничком дому Парламента ФБиХ.
За разлику од декларације ХДЗ – ХНС, декларације које су предложиле СДА, СДП и ДФ говоре да би евентуалним наметањем Изборног закона био прекршен Устав БиХ те да ће се залагати за европску и грађанску БиХ у којој ће сваки грађанин имати иста права. Као и ове бошњачке странке, на подјелама и причи о грађанској БиХ инсистирали су и демонстранти испред ОХР-а, који су тврдили да би наметањем Изборног закона БиХ дошло до додатних подјела у БиХ, посебно у Федерацији БиХ између Бошњака и Хрвата.
Милорад Додик, члан Предсједништва БиХ, рекао је да не постоји ништа што би могло да се уради да се БиХ уједини, па карикатурално звуче приче о подјелама које би наступиле неком одлуком Канцеларије високог представника (ОХР).
“БиХ је подијељена и то је јасно свима, осим онима који у причи о јединству виде свој концепт живота у БиХ у којем се пита један народ, а мајоризују остала два. Да од почетка нису заговарали БиХ као земљу муслимана, а нас остале гледали ту само док природни прираштај не уради своје, вјероватно данас не би протестовали, лажно се представљајући да су ту у име свих”, рекао је Додик.
И Никола Шпирић, замјеник предсједавајућег Дома народа парламента БиХ, рекао је да је за протесте у Сарајеву испред зграде ОХР-а једино добро одабрана локација.
“Када су у питању протести које је политичко Сарајево организовало пред зградом ОХР-а, стиче се утисак да ствари полако сазријевају и у Сарајеву. Једино у чему бих се могао сложити јесте да је локација за протесте добро одабрана”, рекао је Шпирић истичући да власти у Републици Српској упорно поручују да је вријеме да се Канцеларија ОХР-а и високог представника затвори.
Протесте у Сарајеву испред ОХР-а коментарисао је и Андреј Пленковић, премијер Хрватске, који је рекао да су они “грозни и неприхватљиви” те да доказују да је Пељешки мост нужност.
“Данашњи догађаји у Сарајеву, грозни и неприхватљиви па чак и пријетећи Кристијану Шмиту, показују да Пељешки мост Хрватској није луксуз, он је нужност”, рекао је Пленковић.
(nezavisne.com)