Превисоке акцизе су повећале цијену цигарета у Босни и Херцеговини далеко изнад стандарда грађана, па је набујало црно тржиште по којем смо европски рекордер.
Сви су на губитку осим шверцера, а буџет сваке године изгуби милијарду КМ. С тим новцима сваке године можемо обновити свих пет клиничких центара и 21 болницу. Економски аналитичар Фарук Хаџић предлаже смањење акциза.
Претпоставља се да је свака друга цигарета у Босни и Херцеговини нелегална, а ове године се процјењује да је вриједност црног тржишта духана премашила вриједност легалне индустрије јер задње процјене говоре да је 60 посто од укупног духанског тржишта нелегално. То значи да се годишње око 200 милиона паковања цигарета купује из илегалних токова. И по томе је Босна и Херцеговина рекордер у Европи.
Зашто је то тако? Због изнимно високих намета на цигарете у Босни и Херцеговини, од једне кутије цигарета која кошта око пет КМ, држави на име акцизе и ПДВ-а иде 4,5 КМ, што је највећи намет у Европи. С друге стране, на црном тржишту брендиране илегалне цигарете се продају између двије и три КМ. Наравно, ту држава не узима ништа и сва зарада иде шверцерима и криминалним групама, но грађани су због ниског стандарда приморани куповати јефтиније.
У губитку су привредници и држава. Духанска индустрија губи више од пола прихода због чега је на кољенима, а годишњи губитак свих фирми у дистрибутивном ланцу духанских производа је више од 150 милиона КМ прихода. Држава сваке године изгуби скоро милијарду КМ, а то значи мање новца за јавне потребе. Примјера ради, сваке године се изгуби толико новца који би био довољан за обнову свих пет клиничких центара и 21 болнице у Босни и Херцеговини.
Претпоставља се да ће се приходи државе од акциза на цигарете и духан додатно смањивати и у сљедећој години.
Босна и Херцеговина је већ задовољила захтјев Европске уније, а то је да на хиљаду комада цигарета акциза минимално износи 90 еура. Акциза сада износи 90,5 еура и већа је у односу на ону у свим државама Западног Балкана, гдје су због тога и редом ниже цијене цигарета, па онда и мање црно тржиште.
Питали смо економисту Фарука Хаџића зашто се инсистира на акцизној политици према којој су цигарете у Босни и Херцеговини најскупље у Европи, у односу на стандард људи, а који је довео до слома индустрије и узрокује тако велике губитке у државном буџету из којег се новац прељева у руке шверцера?
“Босна и Херцеговина нема јасну акцизну политику”
За Хаџића је проблем што Босна и Херцеговина, како је изјавио, нема јасну акцизну политику за све производе, па и за цигарете и духан. Запажа да власт придаје пажњи само како да дође до новца, али не и како да га одговарајуће потроши.
“Акцизна политика је врло важан инструмент који стоји на располагању доносиоцима одлука како би путем њега остварили своје економске, здравствене и друштвене циљеве. Како би се прво поставили, али и остварили ти циљеви, равноправно треба посматрати и сегмент прикупљања, као и сегмент расподјеле прикупљених средстава кроз акцизе. Данас се сва пажња усмјерава само на сегмент прикупљања, без јасно дефинисаних циљева, гдје прикупљени новац иде директно у текућу буџетску потрошњу, без јасне намјене и усмјеравања”, казао је.
Међу онима је који сматрају да власт треба размотрити смањење акциза у циљу повећања прилива новца у буџет. Указао је да је ово показатељ да високи порези могу довести до смањења прихода за државу. И он је подсјетио шта за грађане конкретно значи губитак тог новца.
“Сада је ситуација нажалост таква да су до прошле године сваке године акцизе расле, без јасног циља и намјене, надајући се да ће прикупљени износ увијек расти, што у пракси не мора значити јер послије одређеног нивоа високи порези доводе до пада прикупљених прихода, у овом случају акциза. Поједине анализе показују да у малопродајној цијени цигарета у Босни и Херцеговини укупни порези чине 91 посто цијене цигарета, а саме акцизе 77 посто. Друге процјене показују да годишње држава губи скоро једну милијарду КМ буџетских прихода због раста илегалног тржишта. То је огромна количина новца са којом би се могао значајно унаприједити здравствени сектор и осигурати неопходна средства за лијечење тешко обољелих наших грађана, а поготово дјеце, како се новац за лијечење више не би морао скупљати путем телефонских позива”, указао је Хаџић.
Позвао је да се направи анализа учинка повећања акциза и да се утврди, како је рекао, њихов оптималан износ којим држава може имати највеће приходе уз сузбијање илегалног тржишта. Поновио је на нужност намјенске потрошње тих средстава.
Позитиван примјер у Црној Гори
“Потребно је припремити стручне анализе и показати да ако је један од циљева повећање укупних прихода, то се може остварити кроз усклађивање акцизе на духан. Грађани који конзумирају духан и духанске производе, прије него одустану од конзумације, тражит ће начин да повољније дођу до траженог производа, чак и ако то укључује илегалну продају”, нагласио је.
Да смањење акциза може имати позитиван ефекат показује примјер Црне Горе. У овој земљи је прије двије године акциза повећана са 60,4 на 73,6 еура по хиљаду комада. Тиме се повећало илегално тржиште за више од 50 посто.
Због тога је акциза смањена на 63,6 еура, а то је за посљедицу имало повећање прихода у првих осам мјесеци за 18,5 посто, а продаја је 2019. порасла за 40 посто у односу на годину прије.
“Постоји још много простора за борбу против илегалног тржишта”
Хаџића смо питали да ли власт довољно чини у борби против нелегалног тржишта цигарета и духана.
“Да би се одговорило на ово питање, најбоље је погледати наплату акциза на духан по годинама. Посљедњих неколико година имамо значајно успоравање у висини прикупљених акциза на духан. Да којим случајем нема илегалног тржишта, прикупљена акциза би расла сваке године у неком пропорционалном износу. Подаци Управе за индиректно опорезивање Босне и Херцеговине за период 2015 – 2018. показују да се распон прикупљених акциза на духан кретао од 799,8 милиона КМ до 801,8 милиона КМ. Мало већи раст је забиљежен у 2019. години, али пад је забиљежен током ове године. Као што се види из података, иако је акциза на духан расла, апсолутни прикупљени износ је благо падао и растао”, потцртао је.
Мишљења је да постоји, како је казао, још много простора за сузбијање нелегалног тржишта.
“Сигурно да постоји дио потрошача који је одустао од кориштења духана и духанских производа, али ипак много је већи удио оних који су прешли на алтернативни начин набаве на илегалном тржишту. Иако смо свједоци да је било активности на сузбијању илегалног тржишта, постоји још доста простора за сузбијање нелегалних активности од којих користи могу имати сви – од државе која ће наплатити више новца, грађана кроз унапређење здравственог сектора до и самих легалних произвођача гдје је ова индустријска грана готово до краја нестала”, упозорио је економиста Фарук Хаџић.
За сузбијање нелегалног тржишта предлажу се и боља сарадња институција, подизање свијести грађана о негативним посљедицама, контрола узгајивача, обрађивача и трговаца духаном те осигурање провођења Акцијског плана приоритетних мјера за бробу против сиве економије.
(klix.ba)
