Иако још нико званично није потврдио његово постојање, словеначки медији објавили су “non paper” који је Јанез Јанша, премијер Словеније упутио у Брисел, између осталог, и Чарлсу Мишелу, предсједнику Европске комисије, а у којем се, између осталог, наводе идеје о подјели Босне и Херцеговине.
Према документу који је објављен, идеја је да се Република Српска одвоји од БиХ и припоји Србији, док рјешење по питању Косова и Метохије виде у његовом уједињењу с Албанијом.
“Српско национално питање може се у великој мјери ријешити припајањем дијела Републике Српске Србији. У овом случају, Србија је спремна пристати на уједињење Косова и Албаније”, наводи се, између осталог, у документу који је објавио сајт Нецензурисано.
Када је ријеч о “хрватском националном питању” у БиХ, у документу се наводи да се то питање може ријешити спајањем већине хрватских кантона у БиХ с Хрватском или давањем посебног статуса хрватском дијелу БиХ.
Документ тако у уводу спомиње “неријешена национална питања Срба, Албанаца и Хрвата”, која су се појавила након распада Југославије. Аутори документа истичу да чак и након успостављања мира након завршетка ратова, обећаних европских перспектива и напретка Сјеверне Македоније и Црне Горе у овом правцу у региону, “кључна питања остају неријешена”. Та питања су:
– да је Дејтонски споразум 1995. године, којим је окончан рат у Босни и Херцеговини, који је однио више од 100.000 живота, практично препознао оно што је постигнуто у рату, али не у принципу,
– да је тренутно тешко замислити европске перспективе Србије и Косова,
– да се чланство БиХ у ЕУ може у потпуности искључити,
– да је у међувремену празан простор искористила Турска, која је повећала свој утицај у БиХ и Сјеверној Македонији,
– да осим Турске, неколицине локалних политичара и њихових присталица, који лично имају користи од хаоса и нефункционалних институција, нико није задовољан ситуацијом у БиХ.
Кључни дио “нон папера” су предложена “рјешења” за наведене проблеме.
Аутори документа нагласили су да Србија, Хрватска и Албанија тренутно имају стабилне владе и да су њихови изабрани политичари способни да доносе стратешке одлуке.
Уједињење Косова и Албаније. “На Косову се 95 посто становништва жели ујединити с изворном албанском нацијом. Слична је ситуација и у Албанији. Граница између Албаније (чланице НАТО-а) и Косова практично не постоји. Српски дио Косова добио би посебан статус – по узору на Јужни Тирол”, наводи се у документу. То је аутономна покрајина у сјеверној Италији, гдје већина становништва говори њемачки.
Уједињење већине територије Републике Српске са Србијом. “Српско национално питање може се у великој мјери ријешити припајањем дијела Републике Српске Србији. У овом случају, Србија је спремна пристати на уједињење Косова и Албаније”, наводи се у документу.
“Хрватско национално питање може се ријешити спајањем већине хрватских кантона у БиХ с Хрватском или давањем посебног статуса хрватском дијелу БиХ (по узору на Јужни Тирол).”
“То би Бошњацима дало независно функционирајућу државу и преузели би пуну одговорност за њу. На референдуму би људи одлучивали да ли ће се придружити ЕУ или будућности изван ЕУ (слиједећи примјер Турске).
За сада велика већина Бошњака подржава у перспективи ЕУ, а у наглом порасту турског утицаја и радикалног ислама, ситуација би се могла драстично погоршати у сљедећој деценији”.
(nezavisne.com)