spot_img
spot_img

Новац једина препрека за одржавање избора

spot_img
spot_img

Преговори о реформи изборног законодавства у БиХ и званично су пропали и сада је кључно питање да ли ће избори бити одржани, односно да ли ће их хрватски народ у БиХ бојкотовати с обзиром на то да тврде да у овом тренутку нема услова за њихово одржавање.

Ипак, у Централној изборној комисији БиХ тврде да настављају са припремама за одржавање општих избора у октобру ове године те да је законом јасно дефинисано када се расписују и који дан треба да се одрже.

“Немамо пуно простора. Дужни смо поступити по закону и тако ћемо и урадити”, рекао је Жељко Бакалар, предсједник ЦИК-а.

И поред тврдње Бакалара, једно од кључних питања тренутно је да ли ће бити новца за одржавање избора, односно хоће ли Савјет министара БиХ донијети неопходне одлуке с обзиром на то да буџет за 2022. годину још није усвојен. Ако се узме у обзир да Министарством финансија и трезора БиХ руководи кадар ХДЗ-а, а да је то министарство кључно за обезбјеђење новца, питање је како ће се ствари одвијати.

ЦИК је још раније затражио да Савјет министара БиХ донесе одлуку о одобравању расподјеле средстава акумулираног вишка прихода из претходних година на име расхода програма посебне намјене у 2022. години, којом практично траже да се обезбиједи 11,7 милиона КМ за одржавање општих избора, али Министарство финансија и трезора БиХ још није дало своје мишљење на тај документ.

Занимљиво је да најаве ХДЗ-а о бојкоту избора, односно о томе да нема услова за њихово одржавање у СДА не схватају озбиљно и тврде да су мале шансе за то, те да не постоји шанса да се они спријече.

“Општи избори у БиХ морају бити одржани”, рекао је Бакир Изетбеговић, лидер СДА.

Он је рекао да ће Драган Човић, предсједник ХДЗ-а, размишљати о бојкоту, а да ће изаћи на изборе и, ако не буде задовољан резултатом или уколико се Бошњаци и неке љевичарске странке уједине и узму му трећину Хрватског клуба посланика, да ће се тада одлучити да бојкотује формирање власти.

Са друге стране, Човић, за неуспјех изборне реформе криви СДА која је, како каже, “све учинила да остане статус кво”.

“Поставили су своје услове и када смо добар дио тих услова у ФБиХ препознали као могуће рјешење, онда су поставили нове услове. Не можемо разговарати о уставној позицији законодавне власти, позиције Дома народа у ФБиХ и на томе смо се у суштини разишли”, рекао је Човић.

Он је рекао да је упозорио међународну заједницу да ће Изетбеговић ићи даље те да су сви озбиљни преговарачи тражили да се у Дому народа парламента БиХ заједно са Представничким домом именује Централна изборна комисија.

Упркос најавама могуће опструкције или блокаде избора, Кетлин Кавалец, шефица Мисије ОЕБС-а у БиХ, рекла је да се БиХ обавезала на поштовање демократских права својих грађана те да је једно од тих права и обавеза БиХ да организује демократске изборе у редовним интервалима.

“Тренутно је најважније да Савјет министара БиХ донесе потребне одлуке о издвајању новчаних средстава која су потребна за организацију избора у октобру 2022. године”, рекла је Кавалецова додајући да се радује изборима у октобру.

У Републици Српској истичу да неуспјех федералних партија о измјенама Изборног закона БиХ потврђује да је основни проблем БиХ, Федерација те да Република Српска не смије бити њен талац.

“Српска не смије бити талац ФБиХ и неријешених односа унутар тог ентитета, а грађани БиХ не могу бити таоци нереалних амбиција СДА. Избори морају бити одржани у законом прописаном року”, рекао је Нешић.

И Бранислав Бореновић, лидер ПДП-а, рекао је да смо након девет мјесеци преговора, сталних условљавања и мрцварења од стране ретроградних политичких структура добили једно велико ништа.

“То није нешто што нисмо очекивали, јер је јасно да овај законски оквир који је у пракси показао да је подложан манипулацијама, савршено одговара владајућим структурама”, рекао је Бореновић.

Додик: Нисмо за електронско гласање

Милорад Додик, предсједник СНСД-а, рекао је да не очекује да ће доћи до промјена Изборног закона, али да остаје спреман да се обави још један разговор на највишем нивоу да се нешто покуша.

Додик је рекао да одбија причу о побољшању интегритета изборног процеса, односно електронско гласање, за које је рекао да је само покушај странаца да изаберу своје фаворите.

Што се тиче пропалих разговора о реформи Изборног закона, Додик је рекао да то показује да је БиХ блокирана и конфузна земља те да су Бошњаци тражили максималистичке захтјеве, док се Хрвати разумљиво боре за своја права.

Он је рекао да је против тога да мандати припадају појединцима, иако су, како је рекао, странке те које троше ресурсе да би кандидати били изабрани.

Додик је рекао да су те врсте измјена извор политичке корупције, јер би софтвере за гласање обезбиједили странци, што би довело до другачијих резултата.

 

 

 

(nezavisne.com)

spot_img

Повезано

spot_img
spot_img

Последње вијести

spot_img
spot_img