И поред велике незапослености бх. становништва, они који немају радно мјесто одбијају послове у воћарству и повртарству, који су за наше услове добро плаћени, те су наши воћари приморани да увозе радну снагу из Србије, па чак и из Бугарске и Румуније.
Драгоја Дојчиновић, предсједник Удружења воћара РС, рекао је да имају проблема не само са сезонским радницима, него и радницима за стални радни однос.
“Сви бјеже од фирми, а камоли од воћњака и пољопривредне производње, јер сви желе да оду вани, то је преокупација посебно наших младих”, рекао је Дојчиновић за “Независне“.
Он каже да највише проблема имају током резидбе у прољећном периоду, те да тад морају да увозе раднике из Србије, јер наши радници такав рад избјегавају.
“Током читаве године имамо потребе за сезонским радницима, али највише током резидбе. Обично то раде наши старији људи, пензионери, док се млади слабо одазивају и неће да раде у пољопривреди, без обзира на добре и солидне дневнице, које су током бербе од 35 до 40 КМ, а током резибе од 35 до 40 евра (70-80 КМ)”, каже Дојчиновић.
Истакао је да то нису тешки послови као некада, јер све оно тешко ради механизација, те да је некад лакше пронаћи високообразовану особу (са факултетом) да ради послове у воћњацима, него оне с нижом стручном спремом или без струке.
“Мислим да постоји грешка и од бироа што се плаћа неким младим људима који имају прилику да раде, а одбијају овакве послове”, рекао је Дојчиновић.
Он каже да сезонски радници раде три мјесеца на прољеће и три на јесен, те да се већ неколико година увози радна снага из Србије за вријеме резидбе, а у нешто мањем броју за вријеме бербе, јер су дневнице током саме бербе мање.
“Поједини радници у Семберију долазе из Бугарске и Румуније и добро зараде. Вјероватно ћемо наредних година морати тражити раднике и шире, јер нећемо моћи сами радити, због тога што је у воћарској производњи потребан заиста велики број радника”, рекао је Дојчиновић.
Бранко Мастало, предсједник Удружења повртара у РС, рекао је да ће повртарима један од највећих проблема ове године бити радна снага.
“Ми немамо потребе за радницима у великом броју као воћари за вријеме бербе, али имамо у континуитету током читаве године, гдје нам је потребно по неколико радника. Дневнице буду 35 КМ за физички рад, од седам ујутру до седам навече, а укључени су доручак, ручак и кафа”, рекао је Мастало.
Он је истакао да је до младе радне снаге тешко доћи и да они масовно одлазе вани, те да су радници у повртарству обично старији људи.
“Ми повртари се опредјељујемо да набављамо машине које би могле замијенити раднике, тражимо половне машине у иностранству, јер немамо могућности набавити нове. Сматрам да ће доћи до смањења производње јер нема ко да ради, производићемо онолико колико укућани буду могли радити”, рекао је Мастало за “Независне”.
Поред недостатка сезонских радника у воћарству и повртарству, њих фали и у производњи, рекао нам је Драган Ритан, референт за радне односе у предузећу “Витаминка” из Бањалуке, које се бави производњом и прерадом воћа и поврћа.
Он каже да очекују током ове године кризу са сезонским радницима у производњи.
“Више је разлога због којих очекујемо да ће нам недостајати сезонских радника, Људи не желе да раде сезонске послове, не ради се у континуитету, не одговара им цијена рада, те млади људи махом одлазе у иностранство”, рекао је Ритан.
Он сматра да њихово предузеће и поред недостатка радника неће увозити радну снагу из неке друге земље, јер се то једноставно иностраним радницима не би исплатило због трошкова превоза и смјештаја.
Један тридесетогодишњи Бањалучанин каже да нема посао, али да иако је чуо да ће посла бити у воћарству не размишља о томе, већ тражи начин да оде у Њемачку на бар три мјесеца и нешто заради.
“Ипак су у Њемачкој веће дневнице, а и можда нешто нађем за дуже”, рекао је он.
Сезонских радника у Славонији и Барањи толико мањка да у многим виноградима касни резидба, која је морала бити готова до почетка априла, а због мањка радне снаге смањује се производња и одустаје од нових инвестиција, које би отвориле нова радна мјеста, пише Дневник.хр.
“Људи одбијају радити за 17 куна на сат, што је точно упола мање од просјечне нето сатнице на разини цијеле државе, која износи 34 куна, тим више јер тако рискирају губитак накнада које добивају од државе”, преноси овај медиј.
(nezavisne.com)
