Сезонски послови на њивама и у воћњацима широм Спрске у пуном су јеку, а како су казали пољопривредници, дневница никад није била већа, али радника нема ни за лијека.
Дневнице које се у просјеку крећу од 60 па иду и више од 100 КМ, оброк, пиће и превоз, додају пољопривредници, изгледа нису довољно јак мотив да неко засуче рукаве.
Бранко Мастало, предсједник Удружења повртара у РС, рекао је за “Независне новине” да имају велике проблеме јер сезонских радника уопште нема.
“Имамо велике проблеме. Поред свих машина које имамо, потребно нам је радника, којих уопште нема”, рекао је Мастало.
Због овог проблема смањиће се производња.
“У односу на прошлу годину смањио сам производњу за 30 одсто, а наредне ћу смањити за 50 одсто. Колико могу уз помоћ своје породице, толико ћу и радити”, казао је Мастало.
Драгоја Дојчиновић, предсједник Удружења воћара РС, казао је да они још немају потребу за сезонским радницима, али да ће свакако за мјесец дана бити у проблему.
“Тренутно немамо већу потребу за сезонским радницима. Сад имамо онолико колико нам треба, али мислим да ћемо за мјесец дана бити у великом проблему. Као и сваке године, и ове очекујемо још веће проблеме. Доста радника који су радили преко сезоне запослило су у другим фирмама. Оно што је сигурно јесте да ћемо бити у дефициту с радном снагом”, рекао је Дојчиновић за “Независне новине”.
Када су у питању дневнице, оне су крећу од 50 до 60 КМ.
“Не знам колико ћемо ми то моћи да платимо, јер се цијена воћа годинама није мијењала. Ми ћемо засад да понудимо 50 КМ, па ћемо да се договоримо са радницима за даље”, рекао је Дојчиновић.
Стојан Маринковић, предсједник Савеза удружења пољопривредних произвођача Републике Српске, рекао је за “Независне новине” да је сезонских радника све мање.
“Радника нема, све их је мање. Највише су погођени сектори повртарства и воћарства. То је проблем који нас прати годинама уназад, мислим да ће бити све драстичнији како буду ишле наредне године”, истиче Маринковић.
Како је додао, дневнице за раднике које једва успију пронаћи крећу се и више од 100 КМ.
“Уз дневнице додатно су ту још два оброка, превоз па и смјештај, ако има потребе за тим. Све то пада на терет пољопривредног произвођача који на крају ипак не може да прода свој производ”, рекао је Маринковић.
Како истиче, он не види свијетлу ситуацију у пољопривредној производњи.
“Недостатак радне снаге манифестује се на породична пољопривредна газдинства, гдје млади не виде перспективу и све више одлазе”, рекао је Маринковић.
Како је рекао Маринковић, пољопривредни произвођачи који имају могућност да плате сезонске раднике су они који имају већи ниво акумулације када је у питања зарада.
(nezavisne.com)