spot_img
spot_img

(Не)дипломатска монографија о спољној политици БиХ

spot_img
spot_img

„Свако ново жариште у свету је прилика за наше нове поделе у БиХ”, реченица је којом је амбасадор БиХ у Русији Жељко Самарџија прокоментарисао стање у дипломатији БиХ поводом сазнања бањалучких медија да Министарство спољних послова наводно припрема „Монографију дипломатије БиХ 1992–2022”.

Израда тог документа, којем се налазе замерке због периода који обухвата, послужила је као повод за нова препуцавања око улоге ресора спољних послова. За представнике из Српске таква монографија била би пре пародија на поделе око спољне политике, али и „фалсификат”, јер сматрају да се међу корице тог документа не би смео уврстити период пре Дејтонског споразума, пошто се ратне институције у Сарајеву не могу представљати као органи који су одражавали заједништво. Српски представници наводе да постојећи МСП БиХ као заједничка институција постоји од 1997. године, па би монографија чији аутори имају циљ да представе дипломатију БиХ могла да почне тек од тог периода. Међутим, кажу како би и у том случају у документ могли да буду уврштени само погледи на спољнополитичка збивања, укључујући и опречно виђење чланства у НАТО-у, па и статуса Косова и Метохије.

„Да ли ми у БиХ заиста имамо заједничку спољну политику? Какав се договор може направити око, рецимо Украјине, Блиског истока, Сирије? Шта смо договорили око Либије или било којег питања с којима се БиХ сусретала?”, пита Драган Божанић, први српски заменик у МСП за Радио-телевизију РС.

Српски представници у Сарајеву сматрају да су невоље у том министарству почеле када је високи представник укинуо функцију другог заменика министра спољних послова. „Дејтонски договор предвиђао је ротације на челу министарства између Срба, Хрвата и Бошњака. То је била основа која може да сачува БиХ. Уместо консензуса, дошло је прегласавање”, каже Божанић.

Шефица Клуба посланика СНСД-а у Представничком дому парламента БиХ Сњежана Новаковић Бурсаћ каже да израда такве монографије јесте „заoкретање чињеница” у политички пожељном правцу. Каже да монографија „Дипломатија БиХ 1992–2022” можда може да пружи научни допринос, али само под условом да „квалитетно прикаже скандале и невероватне потезе којима је обиловала ова структура”.

Сарајевски кругови, пак, наводе како је БиХ независност прогласила 1. марта 1992, те да је као независна и суверена држава убрзо постала чланица Уједињених нација, чији континуитет постојања у том смислу потврђује и Устав БиХ. У томе налазе оправданост потребе за израду монографије која треба да обухвати 30. година наводне босанске дипломатије и прикаже „најважнија достигнућа спољне политике БиХ у последње три деценије”.

Делегат у Клубу Срба Дома народа БиХ Душанка Мајкић подсетила је да је МСП „очишћен од припадника српског народа”, док члан Комисије за спољне послове у Представничком дому парламента БиХ Ненад Нешић очекује да ће израда монографије бити заустављена.

„Баш ме занима да ли ће за тај период унети осврт Бисере Турковић ’како сам доводила муџахедине у БиХ и наоружавала их’”, коментарисао је Нешић.

Додикова саветница Ана Тришић Бабић сматра неприхватљивим да грађани Српске финансирају документ у којем ће период од 1992. до 1996. године покушати да се прикаже као „праведна борба” грађанске БиХ против Српске и Срба.

„Председништво БиХ, у чијој је надлежности спољна политика, није обавештено о изради монографије. МСП БиХ је институција одметнута из заједничког система”, каже aмбасадор БиХ у Русији Жељко Самарџија и пита: „Зашто се у последње време стално дотичемо спорних тачака, уместо да говоримо о ономе што на спаја?”

 

 

 

(politika.rs)

spot_img

Повезано

spot_img
spot_img

Последње вијести

spot_img
spot_img