Послије два и по мјесеца од порода у мени су доктори ван Босне и Херцеговине пронашли два метра газе.
Овако своју причу почиње Свјетлана Ђуровић (31) која се породила прије седам година у болници у Бијељини.
Овај пород довео је Свјетлану, како каже, до инвалидитета.
– Због те газе добила сам сепсу, немам дио цријева и живим са дијарејом. У фебруару ове године љекари у Србији су открили да сам седам година живјела са отвореним грлићем матернице, иако сам се породила царским резом. Била сам у фази предканцерогеног стања – додаје Свјетлана.
Свјетлана Ђуровић је тужила докторицу која је била на породу.
Основни суд у Бијељини је донио првостепену пресуду почетком јула 2021. године у којој је докторку Сања Стевановић осуђена на условну казну затвора за несавјесно лијечење. У истој пресуди, коју је РСЕ на увид дао Осман Мулахалиловић, адвокат Свјетлане Ђуровић, на условну казну је осуђена и медицинска сестра која је асистирала током порода.
Након изречене првостепене пресуде, тужбу је уложило Окружно тужилаштво у Бијељини, како каже адвокат Мулахалиловић, које није било задовољно изреченом казном.
У новембру 2021. године Окружни суд у Бијељини је прихватио жалбу тужилаштва и преиначио пресуду на казну затвора за докторку у трајању од девет мјесеци, док је за медицинску сестру изречена казна затвора од шест мјесеци.
Докторка и медицинска сестра се у пресуди терете за кривично дјело “несавјесно пружање љекарске помоћи”.
Обје су се жалиле на ову пресуду, али су одбијене, како истиче адвокат Мулахалиловић.
Докторица Сања Стевановић није била расположена да коментарише овај случај.
Ово је прва пресуда ове врсте донесена у Републици Српској.
У БиХ према Кривичном закону, за дјело несавјесно пружање љекарске помоћи предвиђена је казна затвора до три године.
Шта је услиједило?
Након покретања поступка пред Основним судом у Бијељини, докторка Сања Стевановић је суспендована у болници у којој је раније радила, потврђено је за из болнице “Свети Врачеви”, гдје је обављен порођај.
– Након изрицања пресуде није потписан уговор о раду, нити је докторка ангажована у нашој болници – наведено је у одговору из ове бијељинске болнице.
Докторка Стевановић је од 24. марта ове године запослена у болници у Брчко дистрикту, удаљеном око четрдесетак километара од Бијељине. То је објављено на званичној веб страници ове здравствене установе.
Када се и у ком случају одузимају лиценце за рад?
Из Коморе доктора медицине Републике Српске нису одговорили на упит шта мисле о овом случају, већ генералну оцјену да “осуђују случај акушерског насиља”.
– Подржавамо пацијенте у пријављивању оваквих случајева, као и правосудне органе у процесу кажњавања одговорних појединаца – наводи се на упит Радио Слободна европа из ове коморе.
У Брчко дистрикту нема љекарске коморе.
Истовремено, у Љекарској комори другог Федерацији БиХ, истичу за РСЕ да љекар који је правоснажном пресудом проглашен кривим за кривично дјело против здравља људи, подмићивања и кривично дјело против службене или друге одговорности, се може сматрати “недостојним за обављање послова љекарске струке”.
Предсједник Љекарске коморе Федерације БиХ Амила Бећировић тврди да од 2020. године до данас комора није имала пријављених случајева које су резултирале одузимањем лиценци за рад.
Бећировић каже да су за етичке грешке доктора надлежне кантоналне љекарске коморе, а да федерална у тим случајевима поступа само по жалбама судова кантоналних комора.
У међувремену, Бећировић за РСЕ наводи и да има информације да је Кантонална љекарска комора у Зеници одузела право гинекологу Јасмину Хоџићу да ради један дио свог специјалистичког посла.
Гинеколог Јасмин Хоџић је у аугусту 2021. године правоснажно осуђен на осам мјесеци затвора за несавјесно лијечење, након што га је тужила породиља која је изгубила бебу на породу 2019. године.
Хоџић је правоснажно осуђен за несавјесно лијечење 2021. године. У септембру прошле године враћен је на посао у кантоналној болници у Зеници.
Из болнице у Зеници, у којој је био забиљежен случај насиља на породу, тврде да се труде да “услуге пружају што исправније и професионалније”, те да су “свјесни да има проблема у породилиштима”.
– Континуирано радимо на овоме у свим областима са посебним акцентом на пружање услуга у породиљству које је у здравству истакнуто као мјесто гдје има доста неправилности – поручују из Уреда директора Болнице у Зеници.
Из Кантоналног тужилаштва Зеничко-добојског кантона за наводе да тренутно раде на једном предмету који је формиран на основу пријаве против три доктора гинекологије због кривичног дјела несавјесно лијечење.
– Предмет је у фази истраге – истиче се.
У Босни и Херцеговини не постоји база података о броју процесуираних љекара за примање мита и несавјестан рад.
У мају протести у Бихаћу
Удружење грађана “Оштра нула” из Бањалуке заједно са женама из Бихаћа, у мају ће организовати протесте у знак сјећања на преминулу породиљу Азру Бећирспахић.
Она и њена беба су преминули током порођаја у болници у Бихаћу, 2022. године. Тада је Формирана је и Фејсбук група “Азра ми се боримо”, која окупља око 10.000 чланова. Они траже правду за преминулу породиљу и њену бебу, али и хуманије услове порода.
Хадија Карабашић, организаторица протеста у Бихаћу каже како очекује да се “глас жена треба чути, не само у Бихаћу, већ и шире”.
– Порука са протеста ће бити да нам је доста насиља, насиље у породилиштима је превелико, од мита и корупције, па до неадекватних и нетачних дијагноза – каже Хадија.
Она истиче и како се Тужилаштво Унско-санског кантона, гдје се налази Бихаћ, у случају Азре Бећирспахић није оглашавало, те да су од супруга преминуле Азре сазнали да је Тужилаштво обуставило истрагу, јер није било елемената кривичног дјела.
Тужилаштво Унско-санског кантона није одговорило на упит РСЕ у вези истраге у случају преминуле Азре Бећирспахић.
Удружења нису задовољна бројем пресуда
Из Удружења “Baby Steps”, које се бави правима родитеља, будућих родитеља и дјеце и “Оштра нула” истичу како нису задовољни бројем пресуда.
– Мало је пресуда, било да је ријеч о корупцији или акушерском насиљу -поручује Амила Татаревић, предсједница Удружења “Бабy Степс”. Додаје и да најчешћи судски епилог добијају случајеви са смртним исходима.
– Не би требали чекати да се дотле дође, па да се реагује – тврди Амила.
У удружењима наводе и да је било пријава које су се односиле и на лоше услове у породилиштима.
Како пријавити акушерско насиље?
У извјештају “Борба против корупције у породилиштима”, које је објавило Удружење “Бабy степс” се наводи да је 50 одсто породиља у Босни и Херцеговини дало новац или поклон у породилишту прије или након порода.
Истиче се и како је алармантан податак да корупција годишње у породилиштима широм БиХ “прогута” више од два милиона марака (око миллион евра). Наводе и да је просјечна вриједност мита по породу износи 141 марку (око 70 евра).
Додаје се и да је сваки други пород у БиХ коруптиван, а већина трудница и породиља које не желе или нису у могућности подмитити медицинско особље, су изложене акушерском насиљу.
Од марта ове године у функцији је систем за електронску пријаву корупције у породилиштима, а које је покренуло управо Удружење “Бабy Степс”. Из Удружења кажу да је још рано говорити о броју пријава.
Европска комисија о стању у пордоилиштима у БиХ
Акушерско насиље на породу, као и лоши услови у породилиштима широм Босне и Херцеговине, препознато је и у посљедњем извјештају Европске комисије за 2022. годину.
– Босна и Херцеговина треба побољшати услове у болницама и породилиштима и забранити насиље над породиљама у складу са својим обавезама из Истанбулске конвенције – наведено је, између осталог, у извјештају Европске комисије.
На “подмићивање и злостављање у породилиштима у БиХ” почетком новембра прошле године упозориле су и организације Wхистлеблоwинг Интернатионал и Европски центар за права звиждача.
Марк Ворт, извршни директор ових организација изјавио је да “ужасно злостављање жена које су у најрањивијим тренуцима свог живота мора одмах престати”.
– Злостављање жена на породу црна је мрља у друштву Босне и Херцеговине. Овај скандал би требао разбјеснити све у земљи. Не само да треба процесуирати и казнити лијечнике који злостављају и траже мито, него и сваку особу која је упозната с проблемом и могла би нешто подузети, али то не чине . казао је Wортх у изјави.
Лоша ситуација у породилиштима у жижи јавности је од 2018. године. Тада је током акције “Прекинимо шутњу” стотине жена проговорило о дешавањима иза врата болница.
Њихова искуства објављивана су протеклих година на друштвеним мрежама и у оквиру кампања за заштиту права породиља у БиХ.
Акција “Прекинимо шутњу” је постала регионална и показала да су искуства жена слична у свим државама регије.
(srpskainfo.com)
