Накарадни и суд и пресуда - nula49.com
spot_img
spot_img

Накарадни и суд и пресуда

spot_img
spot_img
spot_img
spot_img

Пресуда Међународног резидуалног механизма за кривичне судове са сједиштем у Хагу, према којој су на по 15 година затвора осуђени некадашњи челници ресора Државне безбједности Србије Јовица Станишића и Франко Симатовић, срамна је и представља врхунац иживљавања овог суда над српским оптуженицима, али и међународном правдом.

Каже ово за “Глас Српске” адвокат Тома Фила коментаришући јучерашњу пресуду, према којој су Станишић и Симатовић осуђени за ратне злочине у БиХ и Хрватској, односно њен садржај. Осврћући се на изјаву главног тужиоца Сержа Брамерца који је по изрицању пресуде истакао како је њоме потврђено да се у БиХ није водио грађански рат, већ међународни сукоб, Фила каже како је Брамерц од почетка на томе инсистирао како би БиХ добила могућност да тужи Србију.

– Међутим, то није тачно и неће се десити. Мислим да ова пресуда ни на који начин то не потврђује, како сматра и прижељкује Брамерц. Он може да ради шта год хоће и прича шта год хоће – истакао је Фила.

Сматра и да је овај суд још једном показао непринципијелност, пристрасност и недосљедност те да, када је један суд тако накарадан, он доноси и накарадне пресуде.

– Подсетио бих да су њих двојица првобитно били ослобођени, а онда осуђени на 12 година. И сада, на новом суђењу, иако није било неких нових доказа, уместо да вијеће смањи казну, они су је повећали. Како их није срамота да на такав начин деле правду? Подсетио бих и да је термин “удружени злочиначки подухват”, на који се поново позивају, измишљен од стране хашког тужилаштва и суда како би Слободан Милошевић могао бити оптужен и осуђен. То је највећа подвала. Измишљено је како би се судило и пресуђивало Србима. То им је био начин да могу да оптуже било кога. Срамота. Немам других речи – поручио је Фила.

Адвокат Бранко Лукић сматра да ова пресуда представља посљедњи ексер у ковчегу, који је Хаг својевремено и свјесно направио како би за све што се дешавало на просторима БиХ и Хрватске окривио Србе, али и руководство Србије.

– Погледајте само њихово образложење за Шамац. Наводе како су њих двојица тамо неког тренирали и да су због тога криви. То би било исто као када би фудбалског тренера осудили јер је његов бивши играч сломио ногу неком другом. Они признају да њих двојица нису били укључени ни у планирање ни извршење било којег ратног злочина, али су криви јер су неког “тренирали”. То је небулоза, катастрофа – каже Лукић.

Ово је, иначе, најдужи судски процес у историји овог суда, који је трајао пуне двије деценије, а Станишић и Симатовић су проглашени кривим по свих пет тачака оптужнице за ратне злочине у Хрватској и БиХ, и то као помагачи, али не и као учесници удруженог злочиначког подухвата. Жалбено вијеће је преиначило првостепену пресуду којом су њих двојица били осуђени на казне затвора од по 12 година. Како је саопштио Механизам, Жалбено вијеће је одбацило жалбе Станишића и Симатовића на њихове осуде за помагање и подржавање убиства као кршења закона и обичаја ратовања, као и за убиство, депортацију, нехумана дјела и прогон као злочине против човјечности почињене након заузимања Шамца у априлу 1992. године.

– Кривична одговорност Станишића и Симатовића била је заснована на констатацијама да су организовали обуку, а затим и ангажовали српске снаге које су учествовале у заузимању и злочинима. Жалбено вијеће је, такође, одбацило жалбе Станишића и Симатовића на изречене казне од по 12 година затвора – наводи се у пресуди Механизма.

У саопштењу се наводи и да је Жалбено вијеће дјелимично усвојило жалбу тужилаштва тиме што је констатовало да је Претресно вијеће погријешило када Станишића и Симатовића није осудило по модалитету одговорности за удружени злочиначки подухват.

– Претресно вијеће је закључило да је постојао удружени злочиначки подухват и да му је заједнички злочиначки циљ био присилно и трајно уклањање већине несрба из великих дијелова Хрватске и БиХ. Претресно вијеће је такође констатовало да су Станишић и Симатовић допринијели заједничком злочиначком циљу у вези са злочинима у Босанском Шамцу, али их је ослободило одговорности за удружени злочиначки подухват на основу тога да није доказано да је неко од њих двојице посједовао заједничку намјеру да се оствари заједнички злочиначки циљ – напомиње Механизам.

Како се додаје, Жалбено вијеће је утврдило да је Претресно вијеће погријешило у оцјени других доприноса Станишића и Симатовића заједничком злочиначком циљу.

– Жалбено вијеће је такође констатовало да су они посједовали заједничку намјеру да остваре заједнички злочиначки циљ. Сходно томе, Жалбено вијеће је утврдило да су Станишић и Симатовић одговорни као припадници удруженог злочиначког подухвата за злочине које су разне српске снаге починиле 1992. у Бијељини, Зворнику, Шамцу, Добоју и Санском Мосту, и за злочине почињене 1995. у Трнову и Санском Мосту. Проглашени су одговорним и за убиство почињено у Даљској Планини у Хрватској у јуну 1992. Жалбено вијеће је одбацило преостали дио жалбе тужилаштва – наведено је у пресуди.

Како је појашњено, у казне затвора Станишићу су урачуната 2.634 дана које је провео у притвору, а Симатовићу 3.048 дана проведених у притвору. Ова пресуда је одмах ступила на снагу, а окривљени остају у притвору до окончања припрема за премјештај у државу у којој ће издржавати казну.

Овај случај, иначе, представља посљедњи предмет МКСЈ-а за ратне злочине.

Писма ЦИА

Ни за једног оптуженог у Хагу америчка обавјештајна служба ЦИА није слала писма у којима је оптуженог описала као неког ко је улагао велике напоре да спријечи неке од потенцијално најопаснијих ситуација у рату у БиХ. А баш такво писмо је ЦИА упутила Трибуналу, односно Станишићевој одбрани током првог суђења. А и у завршној ријечи његов адвокат Вејн Џордаш је навео да је Станишић са ЦИА сарађивао још од 1991. и откривао им мјеста масовних гробница по БиХ и био њихов поуздан сарадник.

Преседан

Многа хашка суђења су “посебна”, јер је овај суд за 30 година рада успио да дочека да му поједини оптужени изврше самоубиство у ћелији (Славко Докмановић, Милан Бабић), да неки чак то учине у судници испијањем отрова (Слободан Праљак), а неки су умрли чекајући крај суђења (Слободан Милошевић). Суђење Симатовићу и Станишићу специфично је због тога што су њих двојица у Хаг одведени још 2003, али и што је ово једно од ријетких суђења (уз суђење Веселину Шљиванчанину и Рамушу Харадинају) које је поновљено.

Додик: Нема Србина ког неће осудити

Предсједник Републике Српске Милорад Додик изјавио је да не постоји Србин којег неће осудити Међународни механизам за кривичне судове у Хагу, па тако и Јовицу Станишића и Франка Симатовића.

– Њихова пресуда апсолутно говори да је дужина трајања изречене казне идентична чињеници да нису имали доказа и да су тражили временски простор да би 15 година казне било исто као њихов боравак у Хагу. То значи да њих двојица не могу да туже Трибунал и наплате одштету – рекао је Додик.

 

 

(glassrpske.com)

 

 

spot_img

Повезано

spot_img
spot_img

Последње вијести

spot_img
spot_img