spot_img
spot_img

“Најтеже је просити, срце се укочи”: Помозимо породици Новаковић из Бијељине која храни троје дјеце са сметњама у развоју

spot_img
spot_img
spot_img
spot_img

“Пробај минут мог живота” наслов је омиљене пјесме Живане Новаковић (19) из Патковаче код Бијељине. Не без разлога… Живана, њена браћа Љубиша (22) и Михајло (21), све троје имају сметње у развоју и живе у тешкој немаштини.

Усвакој тужној пјесми ја се пронађем. Погађају ме у срце – прича Живана, додавши и како вријеме утиче на њено расположење. А није сваки дан сунчан…

Иако су свјесни свог стања и упркос проблемима са којима се суочавају, било да су здравствени, друштвени или социо-економски, широки осмијеси на њиховим лицима су ту. Упркос свакодневним мукама, које су већини нас непојмљиве, Новаковићи воле живот, поручују из Хуманитарне организације “Срби за Србе” која је посјетила ову породицу и покренула акцију да им се помогне.

– И ја сам љубитељ домаће музике. Опушта мисли и помаже ми да заборавим на бриге. Највише волим да слушам Слобу Радановића, Дарка Лазића и Емира Ђуловића. Некад, кад имам нешто сиће, волим отићи и у кафић на каву. Сам одем, неће нико са мном. Бринем и око стоке, набавио отац да бисмо се прехранили – прича најстарији Љубиша, код кога су симптоми мало мање изражени у односу на брата и сестру.

– “Не поред других, него са другима у игри, раду и учењу” – слоган је васпитно-образовне установе за дјецу са потешкоћама интелектуалног функционисања у коју су млађи Новаковићи својевремено ишли. Слоган одлично описује за чим они вапе. Нажалост, иако има добрих људи који им помажу, осуђени су на самоћу и живот у катастрофалним условима – пише ХО “Срби за Србе”.

– Мојој дјеци највише фале друштво и кућа. Имају они неких другова, али их немају гдје довести. Овдје је баш катастрофа, кад неко и дође сједне испред, стид их је ући. Нажалост, Живана и Михајло нису дуго ишли у ту школу, правили су неред. Цурица је пар пута пробала исјећи себи вене, јели су свеске, цијепали документа, морам стално уз њих бити. Ја бих највише вољела да су они како треба, да имају посао, да добијем унуче. Најсрећнија бих била да није оваква судбина наша, да не тражим ничију помоћ. Али шта ћу? Тежак је живот мој – рекла је мајка Зорица, невидљива хероина.

Зорица се заиста лавовски бори и, што је најважније, не губи наду. За огроман крст који носи чека је сигурна плата на небесима. Значило би јој и кад би јој се некако олакшао и овоземаљски живот, бар да дјеци не мора храну узимати на вересију, те стално изнова враћати дугове од ионако прениских примања. Да се не дешава да по пола дана немају ни шта јести. Подијелила је и шта јој најтеже пада…

– Најтеже је просити, срце се укочи када кажем некоме имаш ли двије марке. Да им купим љеба да једу. Водим их и у манастир, сваког дана се молим Богу да нам сутрашњи дан донесе срећу, да и мени Сунце сине. Али страх ме је. Страх ме је ко ће да их пази кад мене не буде, гдје ће они? Али шта ћу? Нека су они мени живи и здрави. Они су моје све. Они ми дају снагу да се борим, све ћу за њих дати. И нека су они тако, али су моји – испричала је плачући и ударајући руком по срцу Зорица.

Исту бригу дијели и отац Зоран. Њега нисмо упознали пошто је био у надници. Да би бар некако могли преживјети, са својих шездесет година по највећој врућини од седам до 19 часова обавља најтеже физичке послове. Учествовао је и у стварању Републике Српске.

– Мој је супруг био на ратишту четири године. Бранио је српски народ и Републику Српску. Сада прима свега 84 марке борачке накнаде, што није чак ни 50 евра. Мој је човјек мени највећа подршка. Види он да ми није лако, а није ни њему. Подржавамо се у свему и поносна сам на њега. Бори се колико може, иако је и он оболио – додала је Зорица.

Новаковићи заслужују да се за њихову причу чује. Оно што не заслужују јесу окретање главе и заборав.

Хуманитарна организација “Срби за Србе” зато упућује позив свим добрим људима да учинимо све што је до нас да им бар пружимо боље услове за живот. Не можемо ријешити све проблеме ове породице, али можемо им на конкретан начин показати да смо уз њих.

Помоћи овој породици из Републике Српске можете позивом на број 17763 из фиксне и мобилне телефоније, а донација износи три КМ.

Такође и путем рачуна у НЛБ развојној банци: 56201281300241-58.

Ко жели Новаковићима и директно да помогне за текуће трошкове које имају, може се јавити овој хуманитарној организацији која ће их повезати са породицом.

 

 

(srpskainfo.com)

 

 

spot_img

Повезано

spot_img
spot_img

Последње вијести

spot_img
spot_img