У трећем тромјесечју лани забиљежено је 17 одсто више путничких возила на улазу у РС у односу на исто тромјесечје 2017. године, док је на излазу из РС у истом периоду такође забиљежено 14,5 одсто више возила, подаци су Републичког завода за статистику РС.
Подаци Завода показују да је укупан гранични промет путника на улазу у РС у трећем тромјесечју прошле године износио 4.224.385, односно 0,6 одсто више путника у односу на исти период 2017. године.
“Забиљежено је 1.191.758 путничких возила на улазу у РС, док је на излазу из РС евидентирано 1.195.987 путничких возила”, подаци су Завода.
Они додају да се у структури друмског граничног промета путничких возила 39,7 одсто односи на домаћа возила, а 60,3 одсто на страна возила, те да је највећи број улаза путничких возила евидентиран на граничним прелазима са Хрватском – 48,4 одсто, а затим преко граничних прелаза са Србијом – 41,6 одсто.
Подаци обухватају друмска путничка возила и путнике који су прешли границу и ушли и изашли из БиХ преко граничних прелаза који се налазе на територији РС, а у обухват истраживања укључени су сви друмски, жељезнички, прелази на унутрашњим воденим путевима и ваздушни гранични прелази БиХ који се налазе на територији РС.
Санела Дујковић, портпарол Граничне полиције БиХ, каже да је фреквенција путника када је у питању бх. дијаспора појачана током празника и током љетне сезоне.
“У овом периоду најфреквентнији су улази у БиХ Градишка, Брод, Орашје, док су Дољани, Бијача и сви остали прелази на југу земље фреквентни током љетног периода, те су исти прелази на излазу најфреквентнији недјељом”, рекла је Дујковићева.
Она каже да већина прелаза није инфраструктурно оспособљена да може имати већи број улазних и излазних трака, те да је лоша инфраструктура на граничним прелазима проблем с којим се суочавају годинама.
“Недовољан је број полицијских службеника. Овог љета је велики број службеника прекомандован на исток и сјевероисток земље с циљем спречавања илегалних прелазака миграната”, каже Дујковићева, која истиче да и на граничним прелазима на којима се могло отворити више улазних и излазних трака, то нису били у могућности због мањка кадрова.
Нагласила је да треба побољшати инфраструктуру да би се смањила задржавања на граничним прелазима, а на оним гдје постоји инфраструктура омогућити већи број улазних и излазних трака како би се убрзао промет преко прелаза, те да је потребан и већи број кадрова.
Дујковићева напомиње да се увијек могу користити алтернативни гранични прелази у периодима гужви, те савјетује грађанима да се о стању на границама могу распитати у ауто-мото клубовима или Оперативном центру Граничне полиције.
Ратко Ковачевић, портпарол Управе за индиректно опорезивање БиХ, каже да је један од најзначајнијих пројеката у прошлој години изградња граничног прелаза Градишка.
“Чим буде завршен технички пријем новог царинског терминала, планирано је измјештање тренутне испоставе, која је у центру града, на нову локацију. Гранични пријелаз ће растеретити Градишку када се заврши нови мост на ријеци Сави. Од најзначајнијих пројеката у овој години планиран је почетак изградње граничних прелаза Братунац, Свилај и Дољани”, рекао је Ковачевић.
Он је нагласио да је у наредном периоду планирана реконструкција постојећих прелаза с побољшањем инфраструктуре, те да су планирана средства за проширење граничног прелаза Клобук – Зупци, као и одржавање постојећих прелаза.
Апликација за читање таблица
Зоран Галић, директор Граничне полиције БиХ, рекао је да ће ове године радити на имплементацији неколико важних пројеката, а један од њих је Пројекат успоставе система за контролу и евидентирање моторних возила на граничним прелазима.
“Надоградња апликације којом ће се вршити аутоматско читање регистарских таблица на граничним прелазима у потпуности ће ускладити граничне провјере са стандардима полицијских агенција земаља ЕУ”, рекао је Галић.
(nezavisne.com)
