Ова година би могла да буде рекордна у погледу одласка наших људи у иностранство, прије свега у Њемачку, без обзира на то што ће новим законом о усељавању бити пооштрени одређени услови запослења у овој држави, поручују из агенција за посредовање при запошљавању у Њемачкој.
Објашњавају да се новим законом отвара већа потражња за квалификованим радницима широм свијета, док је стари био усмјерен само према Западном Балкану, који је у великој мјери већ остао без људских ресурса.
На годишњем нивоу Њемачка ће одобравати минимално 200.000 виза, гдје ће шансу за одлазак, свакако, и даље видјети многи наши радници.
Подсјетимо, стари закон ће важити до 31. децембра, а нови ће почети да се примјењује 1. марта 2020, па ће у овој години доћи до преклапања, односно паралелног аплицирања и одласка у Њемачку.
– Сасвим је сигурно да ће током ове године отићи више грађана по условима старог закона. Наиме, амбасада Њемачке у Сарајеву, тренутно, обрађује кандидате који су за визу конкурисали још у првом кварталу 2018. Питање је да ли ће грађани који су аплицирали прошле и ове године уопште стићи на ред до краја 2020. Чињеница је да се грађани и даље интересују и опредјељују за одлазак из БиХ. Узрок је све мање финансијске, а све више психолошке природе, јер не желе више да живе и раде у земљи гдје су значајно поремећени системи вриједности. Други најважнији мотив јесте жеља да дјеци обезбиједе бољи живот и сигурнију будућност – каже за Српскаинфо Властимир Видић из специјализоване агенције за нострификацију диплома и запошљавање „VBM Agentur Minhen“.
Каже да је током прошле године, само путем амбасаде, у Њемачку из БиХ отишло око 23.000 људи.
Објашњава да су на листи најдефицитарнијих занимања и даље у врху његоватељи и медицинари, IT стручњаци, професионални возачи, грађевински радници, кувари, конобари, вариоци, CNC мајстори, инсталатери за гријање, трговци, помоћно радно особље у гастрономији и хотелијерству.
– По новом закону, код већине занимања потребна је нострификација дипломе у Њемачкој, да би људи могли аплицирати за визу, а тражи се изричито квалификована радна снага. Нострификација диплома кошта од 100 до 600 евра за средње школе, а за нека ВКВ занимања и до 1.300 евра. Нострификација тренутно у просјеку траје од два до пет мјесеци, понекад и дуже, а послодавац, када уплати 411 евра, може да убрза овај процес. Генерално, тражиће се и виши ниво знања језика, за шта је потребно приложити сертификат. По новом закону, за посао могу конкурисати и недефицитарна занимања. Ово су неке од разлика између старог и новог закона – истиче Видић.
Према његовим ријечима, нови закон ће посебно ићи “на руку” IT стручњацима, јер они једини не морају имати диплому, али морају доказати радно искуство.
– Ту су и трговци, који се до сада нису водили као дефицитарна занимања, а тренутно је огромна потражња за њима. Нови закон “на руку” не иде професионалним возачима, јер возач камиона, на примјер, мора имати диплому и знање језика А2, а возач аутобуса Б1. Помоћна радна снага, односно полуквалификовани и неквалификовани радници, нису уопште обухваћени новим законом. Дакле, по новом закону се тражи изричито квалификована радна снага – каже Видић.
Потражња
Интерес њемачких послодаваца за радницима из БиХ не јењава, тако да је потражња за нашом радном снагом у Њемачкој путем портала posao.ba лане порасла за 84 одсто у односу на 2018, па је укупан број радних мјеста износио 1.389.
– Потражња за радницима из БиХ у иностранству је у паду, гледајући укупан број радних мјеста из иностранства објављених на нашем порталу у 2019, у односу на 2018. То се може тумачити и стагнацијом на европском тржишту рада у претходној години – саопштили су са posao.ba.
(srpskainfo.com)
