Босна и Херцеговина је на име прихода од акциза за ауто-путеве од почетка 2018. до јануара ове године прикупила 934 милиона марака, показују подаци Управе за индиректно опорезивање (УИО) БиХ.
Ако узмемо да километар ауто-пута у просјеку кошта око 18 милиона марака, можемо закључити да је од овог новца било могуће изградити око 52 километра ауто-путева.
Подсјећања ради, у фебруару 2018. на снагу су ступиле законске одредбе којима је акциза на нафтне деривате повећана с десет фенинга на 25 фенинга. Ако узмемо разлику од скоро 600 милиона марака која је настала повећањем акциза, лако је закључити да је само од додатних прихода било могуће изградити око 32 километра ауто-путева.
Такође, није лоше подсјетити да је у образложењу приједлога за повећање акциза наведено да је то потребно урадити како би се повећао животни стандард, створила додатна радна мјеста и повећао наталитет у БиХ.
“Крајње очекивани раст стандарда становништва ће можда потакнути и наталитет, што је изузетно важно за БиХ с демографске тачке гледишта”, наведено је тада у приједлогу за измјене Закона о акцизама.
По свему судећи, ови демографски и економски ефекти се нису остварили, барем не у потпуности, имајући у виду да је настављен пад наталитета у БиХ, а, према Економском извјештају о напретку који Европска комисија квартално објављује, БиХ сваке године изгуби око 40.000 радника, од којих највећи дио одлази из земље јер се одјављује с бироа. Само је Њемачка, како произлази из података Њемачког министарства спољних послова, прошле године издала 12.000 виза за наше држављане, те чак 2.362 визе за досељавање наше дјеце у Њемачку.
Према подацима УИО БиХ, од 2006. до јануара ове године на име акциза за путеве и ауто-путеве прикупљено је 4,8 милијарди марака, а 2018. године на име акциза за путеве и ауто-путеве прикупљен је 621 милион марака, док је наредне године прикупљен 651 милион, а у почетку ове године 85 милиона марака, док је 2017, када није било повећања акциза, прикупљено 383 милиона марака на акцизе за путеве и ауто-путеве. Ако рачунамо само ауто-путеве, 2017. године прикупљено је око 145 милиона марака.
Алмир Бечаревић, експерт за енергетику, каже да држава увијек узима око марку, без обзира на цијену, а остатак узимају дистрибутери и продавачи.
“Грађани мисле кад виде цијене да се држава нешто уграђује ту. Вјерујте да није. На акцизе не могу ниједну ружну ријеч рећи, нека се граде ауто-путеви”, каже Бечаревић.
Додаје да није проблем у акцизама, него у хаотичном стању на тржишту нафтним дериватима и да би држава очигледно морала реаговати да се унесе више реда на тржиште.
Каже да у ФБиХ на некој пумпи можете литар супера 98 купити за 1,66 марака, на другој по 1,71 марку, на трећој 2,36, а на четвртој 2,31.
“Гдје је ту логика? Није нормално да неко може бити профитабилан на 1‚70, а неко да не може ни на 2,30. Ово је потпуно абнормална ситуација коју ја вама не знам објаснити”, каже Бечаревић.
(nezavisne.com)
