Док је у земљама Европе 12. август, Међународни дан младих, посвећен трансформацији образовања и новим технологијама, у БиХ се дочекује у атмосфери масовног одласка, незапослености и ускраћивања основних људских права.
Саопштио је ово Институт за развој младих КУЛТ те додао:
– И ове као и претходних година БиХ га обиљежава у атмосфери непоштовања закона и недостатка стратешких докумената, пребројавању оних који одлазе и набрајању разлога зашто то чине. У међувремену конкретна рјешења изостају – наводе из Института поводом Међународног дана младих.
Подсјећају да БиХ нема закон о младима на нивоу БиХ, а у ентитетима се не имплементира у пуном капацитету.
– На нивоу БиХ нема ни стратешког докумената за младе. Стратегије нема нити у Федерацији БиХ, а Брчко Дистрикт прву стратегију требао би почети радити у овој години. У Репубилци Српској стратегије се усвајају годинама, али се поставља питање колико се примјењују. Жели ли онда БиХ зауставити одлазак младих? Најављују се израде докумената, покрећу тематске сједнице, отварају питања на локалном нивоу, али гдје су рјешења? – наводе из Института.
Институт за развој младих КУЛТ покренуо је почетком године кампању #нецудаидем како би скренуо пажњу представника власти и надлежних институција на свакодневне изазове младих, али и проблем масовног одласка ове популације.
Кампања не заговара останак или одлазак младих, већ указује на неопходност стратешког дјеловања у креирању амбијента за младе људе у БиХ из којег неће имати жељу да одлазе и у којем ће дати допринос и остварити свој пуни потенцијал.
Коначан циљ је мотивисати надлежне на предузимање конкретних мјера у рјешавању проблема одласка младих са којим се БиХ посљедњих година суочава.
– Млади у овој држави, како кажу, требају сигурност и перспективу. Требају активне политике које ће дугорочно одређивати мјере које дефинишу позитивне приступе областима које су њима најближе и најзначајније. Мјере које ће дефнисати бољи образовни систем, приступ тржишту рада, стамбену политику, сигурност. Шта то у пракси значи? Стратешки приступ значи да се активне мјере запошљавања неће доносити на годишњем нивоу. Да ће млад човјек у овој земљи знати да ће му и нередне године држава пружити подршку у рјешавању стамбеног питања, а не да такве одлуке зависе од тренутне владајуће структуре и њеној наклоности ка овој популацији. Да ће образовање моћи примијенити и да се неће плашити пријавити корупцију – наводе из Института.
Тврде да ће тада БиХ имати амбијент у којем ће млада особа жељети живјети и доприносити.
(radiosarajevo.ba)
