У току је берба љешника. Семберски произвођачи су ове године имали повећане трошкове хемијске заштите, али исто тако и смањене издатке за наводњавање.
Задовољни су родом и квалитетом љешника, који има осигуран пласман, а у зависности од густине садње лијеска доноси род од двије до четири тоне по хектару.
У модерним засадима брање се обавља специјализованим сакупљачима.
Берба љешника ове године почела је нешто касније због падавина, али ће сушаре бити пуне.
У засаду Милана Тришића, који се простире на пет хектара у Великој Обарској, половина жбунова даје пуни род, а за двије године ће и остали. Прошле године изгубио је 50 одсто рода, али нада се да ће ова берба бити пун погодак.
– Због обилних падавина каснила је вегетација, али с друге стране нисмо морали да наводњавамо воћњаке, па смо уштедили на тим трошковима. Задовољан сам и родом и квалитетом – каже овај семберски воћар.
Механизација
Производњу је поједноставио и смањио трошкове бербе набавком машине за прикупљање плодова, вриједне 10.000 евра, а толико га је коштала и сушара.
– Улагати се мора, поготово ако ће то омогућити лакшу производњу и боље приносе. Немогуће је сакупљати ручно љешник, нема радне снаге, а и не исплати се, па смо машину увезли из Србије – појашњава овај воћар.
Каже да се не може ни без сушаре, а да она коју тренутно имају ради на гориво.
– Међутим, може да се промијени горионик, па да се користи и љуска од љешника. Кад плодови опадну, машина га покупи и дувачем пребацује у врећу. У том процесу га очисти око 80 одсто. Мора бити суво вријеме, јер ако је влажно остаје на земљи и не може да га покупи – појашњава Милан.
Први засад на површини од 2,5 хектара Милан је подигао прије 12 година, а по препоруци професора с Пољопривредног факултета из Београда опредијелио се за засад жбуна.
Узгој љешника је изузетно захтјеван. Садња посебне сорте захтијева успјешну оплодњу, орезивање, прихрану, заштиту, а увео је и системе за наводњавање и одводњавање, јер земљиште мора бити добро дренирано.
Дуготрајан пут је од подизања засада до извјесне зараде. Пуну продуктивност засади дају у седмој или осмој години. Тренутно има четири сорте. Сазријевање орашастих плодова лијеске није уједначено.
Произведени љешник има осигуране купце широм БиХ, а Милан са сином планира да удруживањем с другим произвођачима осваја тржиште и ван наших граница. Квалитет је, каже, најбољи маркетинг. Пензионерске дане користи продуктивно, а засаде који могу да трају стотинама година наслиједиће наредна покољења Тришића.
За колаче бољи од турског
Милан каже да је просјечан принос око 3,5 кг, а да ће исплативо бити када сва стабла буду рађала, као и да је потребно најмање 10 хектара.
– Прошлогодишњи род продао сам по велепродајној цијени од 12 марака. Цијену љешника диктира Турска као највећи произвођач. Предност нашег љешника је што је квалитетнији, па се, рецимо, неки колачи могу правити од нашег, а не и од турског љешника, тако да највећи дио и пласирамо кондиторској индустрији – истиче Милан.
(srpskainfo.com)
