Навршило се годину дана откако је 21-годишњи Давид Драгичевић из Бањалуке посљедњи пут виђен жив, а околности његовог нестанка и смрти још нису разјашњени!
Од старта случај су пратиле бројне контроверзе почевши од нестанка и поруке коју је Давид критичне ноћи послао пријатељу, написавши да је Филип Ћулум крив уколико му се нешто деси. Усљедила је траљава и недекватна полицијска истрага, оцрњивање жртве оптужбама за недоказану крађу и наркоманију без валидног токсиколошког налаза, који је те тврдње побио.
Било је и преседана попут промјене истражног тима, односно управе која истражује случај, дупле обдукције с различитим закључцима о времену смрти, као и експресном уплитању политике – од изјава саучешћа ожалошћеној породици, до злоупотребе трагедије у предизборне сврхе. Све је у коначници произвело сумњу и распирило “ватру”, која и данас тиња. Из тога је је произашао, за Бањалуку, незапамћен грађански бунт, предвођен Давидовим оцем Давором Драгичевићем и групом “Правда за Давида”.
Давид је нестао у ноћи између 17. и 18. марта 2018. године. Тијело је пронађено 24. марта на ушћу Црквене у Врбас код тврђаве Кастел. Обдукција, а потом и реобдукција као узрок смрти навели су утапање у води. На глави, трупу и екстремитетима установљена су заживотна нагњечења и крвни подливи који су појединачно и скупно квалификовани као лакше тјелесне повреде.
Полиција је 26. марта на конференцији за медије саопштила да се ради о задесној смрти, те да нема индиција које указују на постојање кривичног дјела. Ипак три мјесеца касније Окружно јавно тужилаштво у Бањалуци је случај квалификовало као убиство, доносећи наредбу о спровођењу истраге против непознатих починилаца. У наредби, тужилаштво наводи да се ради о “најмање два, а највероватније и три” починиоца, чији је идентитет и даље непознат.
Досадашња истрага резултирала је свиме, само не откривањем истине.
Подигнута је оптужница против двојице полицијских службеника Микице Марјанца и Зорана Бошњака због спречавања доказивања (зато што су бацили Давидове гаће). Покренуто је неколико дисциплинских и “унутрашњих” поступака против инспектора који истражилачки посао нису ни радили (увиђај у кући Ђорђа Рађена).
Поднесене су и друге пријаве и то против специјалисте судске медицине др Жељка Карана за несавјестан рад, а истрага је обустављена јер, према наводима Републичког тужилаштва РС, није починио никакво кривично дјело.
Ален Кукић је притворен под сумњом да је помагао “починоцима послије извршеног кривичног дјела” брисањем дјелова снимака с надзорних камера из улице Велибора Јањетовића Јање. Притворен је, а да се практично не зна коме је помагао и за које кривично дјело. Послије готово два мјесеца је пуштен на слободу. У међувремену је Уставни суд БиХ усвојио његову апелацију и утврдио да су му повријеђена људска права, јер током поступка није утврђено ни постојање “основане сумње”.
На основу писања Слободана Васковића, Републичко тужилаштво РС истраживало је и умијешаност некадашњег начелника Управе за организовани и тешки криминалитет МУП-а РС Дарка Илића, главног инспектора Управе Дубравка Кременовића и других припадника МУП-а РС и донијело одлуку о неспровођењу истраге јер, како је наведено, нема основа сумње да су учинили кривично дјело тешко убиство Давида Драгичевића.
Више прекршајних и кривичних пријава подигнуто је против Давидовог оца Давора Драгичевића и чланова групе “Правда за Давида”, иако је већина побројаних пријава произашла из њихове истрајне борбе и трагања за истином и правдом.
Шта је заправо истина никоме није познато. Нису откривени прецизни докази на основу којих се може рећи како је Давид уопште завршио у води, односно да ли је пао, гурнут, бачен или у њу потопљен. Није утврђено вријеме и мјесто смрти, као ни комплетна рута којом се Давид кретао критичне ноћи. Снимци видео надзора, који су доступни јавности, неспорно су потврдили његова кретања у центру града.
Вјештачење видео надзора са апартмана “Весто” и “МК сервиса” нису стопроцентно потврдиле да је особа која је снимљена у улици Велибора Јањетовића Јање заиста Давид Драгичевић. Довођењем у везу свих утврђених чињеница са исказом свједокиње С. М. (која је чула буку, галаму, псовке, свађу, два треска, звук кршења грања и пљусак у воду) тужилаштво је закључило да постоје основи сумње да је Давид убијен и на основу тога отворило истрагу.
Из доступних судско-тужилачких докумената, посебно из предмета Ален Кукић, назиру се индиције које као потенцијално осумњичене издвајају станаре куће у улици Велибора Јањетовића Јање, који су пријавили крађу.
Предмети из те крађе пронађени су у Давидовим џеповима, али никада није утврђено како су они тамо доспјели. Крађа није доказана, као ни Давидов боравак у кући Ђорђа Рађена. Уколико се прихвати тужилачка теза да је Давид особа која улази у двориште те куће, остаје потпуно нејасно зашто је ту дошао и шта је у њој радио скоро читав сат, посебно због чињенице да камере откривају да су након њега у кућу ушла још два човјека, а да је особа са снимка храмљући изашла из куће.
На снимку се види и да је при уласку у двориште Давидов телефон био укључен и вјероватно је с неким имао комуникацију. Подаци из телефона могли бити кључни за рјешавање случаја. То проистиче и из тужилачке наредбе о спровођењу истраге у којој се наводи да је потребно утврдити с ким је све Давид имао комуникацију преко друштвених мрежа Вибер, Инстаграм, Фејсбук, Вацап и других. Како сазнајемо ти подаци су и затражени из Сједињених Америчких Држава, али тужилаштву још нису достављени.
