Епилог неколико десетина пријава за преваре на општим изборима 2018. године је само једина једина пресуда којом је Основни суд у Зворнику казнио појединца новчано са 500 КМ.
Према подацима из тужилаштава у БиХ, које је Високи судски и тужилачки савјет (ВСТС) прослиједио у Парламентарну скупштину БиХ као одговор на посланичко питање, остале пријаве завршиле су углавном тако што је тужилац донио наредбу о неспровођењу истраге, пријаве су одбачене, или су још у фамозној фази провјере.
Дакле, ако је судити по учинку правосуђа у БиХ, све оне (пост)изборне приче о повредама слободе опредјељења бирача и повредама бирачког права биле су чисте измишљотине политичких губитника, а БиХ има једне од наслободнијих избора у свијету. Без обзира на извјештај Мисије ОЕБС, у којој су набројани бројне мањкавости изборног процеса у БиХ.
Према подацима из Тужилаштва БиХ, до половине априла 2020. у том тужилаштву није било подигнутх оптужница у вези са изборним малверзацијама прописаним Кривичним законом БиХ. А запримили су осам пријава против укупно 20 особа.
– Донесена је једна наредба о неспровођењу истраге против једног лица док је једна пријава против једног лица ријешена на други наичин – подаци су Тужилаштва БиХ.
Тужилаштво Брчко дистрикта БиХ имало је само једну кривичну пријаву против непознатог починиоца, али је и она уступљена Тужилаштву БиХ. Иста ситуација десила се и у Окружном јавном тужилаштву Приједор.
Даље, Окружно јавно тужилаштво у Добоју евидентирало је два предмета која се односе на изборе одржане у 2018. години.
– У једном од наведених предмета је у току истрага против НН лица због кривичног дјела фалсификовање исправе, док су у другом предмету, са ознаком КТА, у току провјере по достављеној пријави обзиром да се ради о неодређеном кривичном дјелу и неодређеном извршиоцу – рекли су у добојском тужилаштву.
Истовремено, Окружно јавно тужилаштво у Бањалуци је у току 2018. и 2019. запримило укупно осам пријава и формирало осам предмета због неправилности у току бирачког процеса 2018. Од тог броја, пет предмета је завршено доношењем коначне тужилачке одлуке (о неспроођењу истраге) док су и даље три предмета отворена, односно налазе се у раду.
– Окружно јавно тужилаштво у Бијељини је у току 2018. године запримило једну кривичну пријаву за кривично дјело против изборних права. Подигнута је оптужница против физичког лица, која је потврђена 7.3.2019. Основни суд у Зворнику донио је осуђујућу пресуду 4.2.2020, којом се наведено физичко лице кажњава новчаном казном у износу од 500 КМ – рекли су у Бијељини.
Окружно тужилаштво у Требињу имало је једну пијаву, али истрагу није проводило, јер је закључило да пријављено кривично дјело заправо није кривично дјело. Кантонално тужилаштво Унско-санског кантона такође има један предмет, али га још провјеравају. На крају, Кантонално тужилашво Сарајево имало је два кривична предмета – један је још у фази истраге, а у другом случају је донесена наредба да истраге неће ни бити.
Остала тужилаштва у БиХ уопште нису имала предмете о изборним неправилностима из 2018, док Републичко јавно тужилашво РС и Федерално тужилаштво ФБиХ нису ни надлежни за то.
Да ли је ријеч о томе да се тужилаштвима пријављује све и свашта, па и оно што очигледно није кривично дјело, или је у питању пристрасност правосуђа? Вехид Шехић из Коалиције за фер и поштене изборе „Под лупом“ наглашава да закони о кривичном поступку у БиХ јасно прецизирају шта се сматра доказом и разлогом за покретање истраге. Међутим, када је ријеч о одговорности за изборне малверзације, Шехић прстом прво показује на изборну администрацију, конкретно на чланове бирачких одбора, које на то мјесто предлажу политички субјекти који су овјерени за учешће на изборима.
Шехић сматра да први корак треба да буде у повећању новчаних казни, а потом и у измјени крвичног законодавства, убијеђен да би то одвратило од кршења закона.
– Прво се иде на санкције ЦИК, а оне су увијек новчане. Те казне су сада минорне с обизом да се на такав начин једним дијелом фалсификује крајњи изборни резултат који неким странкама може омогућити да добију мандат или два. Не вриједе новчане казне типа 300 или 400 КМ, имамо доказе да их за појединце плате политичке партије. Предлагао сам да минимум буде 3.000 КМ, што није прихваћено уз образложење да је платежна могућност људи у БиХ мала. Међутим, онај ко поштује закон и правила ЦИК нема чега да се плаши. Нажалост, код нас су избори постали велики бизнис. Не само ово, него и у купопродаји гласова преко друштвених мрежа. Умјесто да буду празник демократије, овдје су избори празник криминала, а и неког ванредног стања с обзиром да живимо у хибридном друштву које глуми демократију, а ње нема без поштовања закона и устава. Треба мијењати и кривичне законе у дијелу који се односи на изборне преваре, крађе. То је већ постала појава, то није изузетак – каже Шехић за Српскаинфо.
Међутим, поставља се питање да ли је једина кривица у изборној администрацији. Колико у безакоњу учествују политичке партије и сами кандидати на изборима?
– Када сам био у првом сазиву ЦИК БиХ, на сједници Представничког дома сам рекао да ће ово трајати док се не буду предвидјеле и санкције за подстрекаче. Чланови бирачких одбора сигурно не крше закон самоиницијативно, него су добили налог од кандидата или политичке странке у цјелини. Када се буду предвидјеле санкције за политичке субјекте, у виду одузимање права да учествују на сљедећим изборима и у виду санкција против одговорне особе у тој странци, онда ћемо створити претпоставке да извори добију и легалитет и легитимитет – закључује Шехић.
Нестанак папира, пријаве гласача из иностранства…
Када је ријеч о поступању Агенцији за истраге и заштиту БиХ (СИПА), они су у одговору били нешто конкретнији, али је суштина у томе да су све налазе прослиједили даље на поступање Тужилаштву БиХ.
Како кажу, Тужилаштву су доставили пет извјештаја против 19 особа, која се односе на изборни циклус из 2018. Такође, поступали су по захтјеву Тужилаштва у вези с пријавом о наводном нестанку папира за штампање изборног материјала у ЦИК БиХ, као и на основу пријава које су против чланова ЦИК БиХ подносили СДС и ДФ због сумње у злоупотребу положаја и несавјестан рад у служби.
Истраживали су и непозната лица због незаконите пријаве гласача за гласање из иностранства, о чему се својевремено много писало у медијима.
– Поред наведеног, СИПА је запримила и поступала по више представки и пријава у којима се изражава сумња у регуларност изборног процеса, а које се односе на злоупотребу бирачког права, могуће недозвољено кориштење личних података, крађу гласова, нерегуларности приликом бројања гласова, наводну куповину гласова и др. Наведене представке и пријаве доставиле су странке Народ и правда, СДА Мостар, ДФ, али и градани који су овим путем тражили заштиту својих бирачких права – кажу у СИПА.
(srpskainfo.com)
