Бошњаци су опет, по четврти пут, успјели да већ испробаном матрицом и са више од 130.000 “додатних” гласова изаберу хрватског члана Предсједништва БиХ, те ће тако лидер Демократског фронта Жељко Комшић и у наредне четири године обављати досадашњу дужност.
Према још увијек прелиминарним резултатима општих избора у БиХ, Комшић је у трци за ову позицију засад освојио више од 198.000 гласова, тридесетак хиљада више од кандидата хрватског блока Борјане Кришто из ХДЗ-а. Овај резултат ће вјероватно бити и већи у корист Комшића када се подвуче коначна црта, те треба очекивати да он буде приближан оном из 2018. године, када је освојио око 220.000 гласова.
Примјера ради, представници Хрвата у ове двије изборне године Драган Човић и Борјана Кришто добили су 154.000, односно 164.000 гласова, и рекло би се да је ово “максимум”, али и да Хрвати, како ствари стоје, ни са, рецимо, 200.000 гласова не би могли да буду сигурни да ће коначно разбити ову уходану матрицу и да сами изаберу свог кандидата.
Комшић је 2006. године критиковао лидера Странке за БиХ Хариса Силајџића што његова партија тада није отвореније подржала његов избор на мјесто хрватског члана Предсједништва БиХ. Иако је и тада изабран, био је то резултат прије свега расипања хрватских гласова на више кандидата. Очигледно се од тада много тога промијенило те је направљена матрица гласања која и данас функционише, која директно и негативно утиче на конститутивност народа БиХ.
Ако се анализирају досадашњи подаци и “трендови”, може се закључити да ће Комшић на крају добити чак 130.000 гласова више него његова партија за Парламент ФБиХ, јер ће ДФ у коначници највјероватније имати око 90.000 гласова. Управо ова разлика, али и чињеница да је број Хрвата који подржавају Комшића миноран, указују да је лидер ДФ-а, у ствари, годинама заједнички кандидат бошњачких партија.
Оно што одмах упада у очи јесте огроман диспаритет у гласовима које су добили Комшић и његова партија. Улазећи у дубљу анализу, одмах на прву је видљиво да је он дошао до великог броја гласова управо у градовима и општинама у којима готово да и нема Хрвата или су присутни у занемарљивом броју, на шта годинама уназад упозоравају представници хрватских партија.
У неким срединама попут Лукавца, Грачанице, Тешња, Сребреника или Кључа он је чак имао више гласова и од лидера СДА Бакира Изетбеговића. Интересантна ситуација је и у Мостару, “подијељеном граду”, у којем је добио подршку од 20 одсто, већу и од побједника Дениса Бећировића и Изетбеговића, док је ДФ забиљежио скромних седам одсто подршке.
Огроман број гласова Комшић је добио и у Унско-санском кантону па је тако у Цазину добио подршку 23 одсто грађана, а његова партија тек око девет. У Бихаћу слично, однос 33:13 одсто. Баш као и у Босанској Крупи и Бужиму. Комшић је велики број гласова добио и у Градачцу (26 одсто), Санском Мосту (26,39), Тешњу (25), Маглају (26), Грачаници (26), Теочаку (23,9), Кључу (29,7), Завидовићима (27), Калесији (21), Олову (26,2), Живиницама (25,4), Горажду (36,9), Доњем Вакуфу (26)…. У свим овим изборним јединицама Комшићева партија остварила је изборне резултате за десет до 15 одсто мање од њега.
Поређења ради, Комшић је у западној Херцеговини добио (према досадашњим подацима) тек нешто више од 180 гласова. Тако је, примјера ради, у Љубушком добио 66, Широком Бријегу 50, Грудама 47, Посушју 18, Равном осам.
(glassrpske.com)
