У првих 15 дана кампање, неколико странака потрошило је 790.00 марака, само на оглашавање у медијима. Подаци су то Transparency International, који прати рад њих десет. У трошењу ове врсте предњаче Савез независних социјалдемократа и Српска демократска странка.
Централна изборна комисија тек након избора ће добити извјештаје странака о томе колико су новца трошили и на шта конкретно. А ревизија Локалних избора 2016. показује милионе и милионе марака које су биле странкама на располагању и систематично кршење Закона о њиховом финансирању.
Само десет политичких странака, и осам независних кандидата, у само 15 дана, објавили су 1.428 плаћених огласа на телевизијским станицама и штампаним медијима. У врху је Савез независних социјалдемократа са до сада потрошених 182.000. Слиједи Српска демократска странка са 150.000, потом Партија демократског прогреса са 100.000 марака.
Ивана Корајлић из Transparency International је изразила очекивање да ће се до краја кампање повећавати трошкови политичких странака.
“До краја кампање с обзиром на то да странке појачавају своје активности тај износ ће бити вишеструко већи бар према ранијим искуствима. Што се тиче билборда ове године их је много више, односно вањског оглашавања, него ранијих година”, истакла је Корајлић.
Колико заиста странке троше на изборе, утврдити тачно не могу нити невладине организације, а ни Централна изборна комисија.
“Не пријављују адекватно трошкове с обзиром на то да када погледате број скупова и оно што су они пријавили као трошак организације предизборних скупова, испада да један скуп у просјеку кошта 1.500 до 2.000 марака, што је немогуће када погледате шта све укључују ти скупови. Велики је број прихода који остају непријављени”, указала је Корајлић.
За ревизију трошкова задужена је Централна изборна комисија, но, стање за ову годину неће још дуго бити познато, јер странке финансијске извјештаје достављују након избора. Тек недавно су урађене ревизије трошења за 2016. годину, када су одржани Локални избори.
Када је ријеч о највећим странкама, највише новца потрошила је Социјалдемократска партија Босне и Херцеговине, више од пет милиона марака. Странка демократске акције 4,7 милиона. Савез независних социјалдемократа готово три милиона. Српска демократска странка 2,3 милиона. Демократска фронта готово два милиона. Хрватска демократска заједница Босне и Херцеговине 1,7 милиона, те Савез за бољу будућност 1,4 милиона марака.
Код свих је Централна изборна комисија утврдила кршење низа чланова Закона о финансирању политичких странака. Дала је и препоруке. На некој од наредних сједница биће познато да ли су и које странке поступиле по препорукама и исправиле накнадно неправилности, те против којих ће Централна изборна комисија даље покренути поступке одговорности.
Уз чланарине, донације, странке се обавезно финансирају из буџета. Грађани Босне и Херцеговине су од 2004. до 2017. издвојили чак 263 милиона марака. Највећи износ платили су 2008. године, када је из буџета за странке издвојено 23,7 милиона, а у години Општих избора 2010. 22,2 милиона марака.
“Од 2004. до 2008. године буџетска издвајања су константно расла. Период од 2009. до 2012. карактеришу осцилације износа буџетских средстава издвојених политичким странкама, док су од 2013. године издвајања углавном уравнотежена и крећу се око 18 милиона годишње”, статистички су подаци.
И док су милиони издвајани из буџета за странке, расли, осцилирали, били виши или мањи – стандард грађана готово да је остајао исти. Простим увидом у анализе ЕУРОСТАТ-а, којима се мјере БДП и куповна моћ грађана, упорно су на европском зачељу.
(N1)
