Предсједница Кризног штаба Министарства здравства Кантона Сарајево Аида Пилав узела је годишњи одмор у јеку врхунца пандемије коронавируса у главном граду Босне и Херцеговине.
Кантон Сарајево из дана у дан на дневној бази биљежи између 50 и 100 новозаражених коронавирусом, те иако није ријеч о експоненцијалном расту броја заражених, чињеница је да су капацитети кантоналних здравствених институција у великом искушењу.
Кршење наредби и мјера опреза је свакодневница, а апели и подсјећање грађана и послодаваца на поштивање одредби чини се као Сизифов посао јер новчано кажњавање није ни слично ономе које је било заступљено током lockdown-a.
Имајући то у виду, први човјек организације која би требала да буде водиља у чудним и компликованим временима требао би да, поред доношења тешких одлука и улоге катализатора за њихово провођење, својим присуством на подручју за које је одговоран допринесе осјећају какве-такве контроле.
Ипак, предсједница Кризног штаба Министарства здравства КС је на љетовању у ван државе.
У вријеме упозорења и савјета из институција као што су Клинички центар Универзитета у Сарајеву да је понашање грађана забрињавајуће и да би требали пооштрити мјере или санкције на постојеће, крајње је неозбиљно напустити кормило брода у олуји, бар то било привремено.
Да ствар буде гора, није у питању седмодневни одмор, него одсуство од 12 дана!
Управо је њен годишњи одмор инспирација одлуке премијера кантона Марија Ненадића који је наложио предсједници и свим члановима Кризног штаба Министарства здравства Кантона Сарајево, упосленицима Министарства здравства Кантона Сарајево, те директорима и свим члановима управљачких тијела јавно здравствених установа у Кантону Сарајево, да обуставе кориштење започетих као и планираних годишњих одмора до даљњег.
Одсуство функционера утјече на функционисање власти у цијелом кантону, па је лако претпоставити да су љетни одмори разлог што је “хитна сједница Скупштине КС” заказана тек за 20. аугуст.
Али то није све јер подсјетимо се и на чињеницу да Кантон Сарајево већ десетак дана нема министра здравства, а након што је оставку крајем јула поднио Ресмир Месиховић.
Иако постоје имена у оптицају, проблем у именовању проистиче из тензија између Демократске фронте и Савеза за бољу будућност.
(klix.ba)
