spot_img
spot_img

Ко је Кристијан Шмит: Међу моћнијим политичарима у Њемачкој, а у БиХ га не желе ни Срби ни Бошњаци

spot_img
spot_img
spot_img
spot_img

Оно што се протеклих мјесеци најављивало сада је постало званично, амбасадори земаља чланица Управног одбора Савјета за провођење мира званично су именовали Кристијана Шмита за сљедећег високог представника у БиХ, након што га је за то мјесто кандидовала Њемачка.

Шмит ће своју дужност преузети првог августа, када ће оставка досадашњег високог представника Валентина Инцка ступити на снагу.

Доласком у Босну и Херцеговину Шмиту то неће бити први сусрет са Балканом. Овај политичар, наиме, има већ поприлично искуство овдје јер је као некадашњи државни секретар у Министарству одбране у Берлину често био у додиру с Балканом.

Аналитичари процјењују да Шмит, који је већ 40 година у њемачкој политици, неће бити тек пуки посматрач у БиХ већ особа са иницијативом и сушта супротност Валентину Инцку.

Ријеч је о искусном политичару који је од 1990. године члан Бундестага, а обављао је многобројне страначке, парламентарне и државне функције.

По занимању је правник и адвокат, а тренутно је потпредсједник Хришћанске социјалне уније (ЦСУ) и игра важну страначку улогу у спољним пословима.

Осим српских представника власти који се противе именовању Шмита јер сматрају да канцеларија високог представника треба бити угашена, на његов долазак благонаклоно не гледају ни многи бошњачки политичари јер га сматрају блиским човјеком са ХДЗ те вјерују да ће бити превише наклоњен хрватским политичарима у БиХ, посебно Драгану Човићу.

Наиме, ЦСУ је сестринска странка ХДЗ и познато је да Шмит има добре односе са Хрватском.

То је највише и засметало бошњачким политичарима, а бошњачка дијаспора из САД раније је писала америчком државном секретару тражећи да се Шмит не именује на позицију високог представника.

Тврдили су да ће водити благу политику и подилазити “Загребу, Београду и Москви”. У свом писму су навели и да подршка Шмиту значи и подршка ХДЗ.

– Подржавајући Шмита САД би допустио Владимиру Путину да задире у регију. Алармантно је да је Шмитова ЦСУ врло гласна подршка хрватском ХДЗ-у као крајње десничарској странци с великом антисемитском базом у Хрватској и БиХ. Шмит је од ХДЗ добио Орден Анте Старчевића, признање које је уручено оптуженима и осуђенима за ратне злочине- навели су, између осталог у писму.

Ко је уствари Кристијан Шмит?

Од 1991. године је неколико година, као члан ЦСУ, био њихов човјек у Бундестагу задужен за спољну и безбједносну политику.

Неколико година касније је именован за државног секретара у Министарству одбране у Берлину те је често био у додиру с Балканом.

По налогу њемачке канцеларке Ангеле Меркел, Шмит је у више наврата боравио у БиХ, гдје се, између осталога, бринуо и о проналаску брзих решења за смјештај миграната.

Медији су раније писали да Шмит гаји посебно добре односе са Израелом, Хрватском, Аустријом, Уједињеним Краљевством и САД.

Од 2014. до 2018. био је савезни министар за пољопривреду.

Крајем 2017. године изазвао је бијес њемачке јавности када је на засједању Савјета ЕУ дао сагласност за петогодишње продужење кориштења контроверзног хербицида глософата, иако је са министарком за околину, са којом дијели надлежност, претходно договорио да буде суздржан током гласања.

Многи грађани и политички противници су након тога тражли његову оставку.

Иако није поднио оставку нити је смијење, Шмит, ипак, није добио понуду да остане у новој њемачкој влади која је формирана 2018. године.

Ипак, то није значио и његов политички крај јер је Шмит наставио дјеловати у Бундестагу.

Није непознат властима Српске

Занимљиво је да Шмит није непозната особа ни за представнике власти у Републици Српској чији су се представници већ раније сусретали са њим, али у другој улози.

Наиме, Шмит се у љето 2016. године састао са тадашњим предсједником Републике Српске Милорадом Додиком и премијерком Жељком Цвијановић.

У то вријеме Шмит је био савезни министар пољопривреде, а у БиХ је стигао како би убиједио руководство Српске, које се тада противило адаптацију ССП између БиХ и ЕУ, а који је био услов за предају Захтјева за чланство у ЕУ, да попусти.

Власти Српске су тада биле става да ће адаптација ССП нанијети штету пољопривреди БиХ, па су тадашњи чланови Савјета министара БиХ и члан Председништва БиХ Младен Иванић одбијали гласати без сагласности Владе РС.

Шмит је након разговора са Додиком и Цвијановићевом, ипак, успио да их убиједи да дају своју сагласност на адаптацију ССП.

 

 

 

 

(srpskainfo.com)

spot_img

Повезано

spot_img
spot_img

Последње вијести

spot_img
spot_img