Власник алуминијске групације FEAL из Широког Бријега Јозо Богдан, који је преминуо у Загребу од посљедица убода пчеле и анафилактичког шока, био је признат бизнисмен, а многи га памте као великог радника и визионара.
“Не знам какав бих другачији могао бити и зашто би ме све то требало промијенити. Имам један круг људи с којима се могу опустити, а то су углавном моји стари пријатељи. Увијек понављам како сам данас сретан у односу на оно кад се сјетим какви су тешки били дјетињство и младост, и моји, али и већине оних који су одрастали у то вријеме. Био је то другачији и тежак живот. Мислим да већина људи данас треба бити сретна или барем задовољна животом. Они који нису живјели од духана не знају какав је то живот, мало који посао данас се може мјерити с тим. Сви ми данас мало радимо у односу на то како сада живимо”, овим је ријечима 2018. године у интервјуу за Вечерњи лист портретисао себе Јозо Богдан.
“Рационалан и прагматичан, а опет емотиван и хуман. Увијек насмијешен”, описују га пријатељи. Тако је било и у недјељу у ресторану Борак у Широком Бријегу, а онда се догодила драма. У једном тренутку одмахнуо је руком након што га је убола пчела. Недуго након тога пао је на под и завршио у коми из које се више није будио. Хитна је брзо стигла. Једна млада љекарка га је реанимирала. Одмах је пребачен у Свеучилишну клиничку болницу у Мостару гдје је одржаван у животу.
Након што се Богданово здравствено стање у понедјељак није битније поправљало, у уторак је одлучено да га пребаце у КБЦ Загреб. О том хуманитарном хеликоптерском превозу са стадиона Зрињског преговарали су загребачки градоначелник Милан Бандић, предсједник ХДЗ-а БиХ Драган Човић, генерални менаџер Загребачке банке Далибор Ћубела…
У Загребу је оперисан будући да је имао и крварење. Око поднева је изгубио посљедњу битку. Преминуо је у 66. години.
Како је текао тежак животни пут
А живот га није мазио. Рођен је у Дужицама код Широког Бријега у Херцеговини која је након Другог свјетског рата у Југославији била под посебним режимом, због чега је велики број људи одлазио у Њемачку. Таква је била и његова судбина. Са само 14 година због сиромаштва се одселио у Њемачку.
У Њемачкој је копао темеље ручним алатима, вадио ексере… Њемачку је волио зато што је уредна држава која га је научила радити. “Њемачка је мени најдража земља послије Хрватске”, испричао је у интервјуу за Глобус 2013. године.
Тамо је радио на бауштели гдје је штедио и зарадио свој први камион од 100.000 марака. Вратио се у Херцеговину и наставио развијати бизнис.
Према писању Јутарњег листа, први озбиљни капитал Богдан је стекао на пословима градње у Црној Гори након великог потреса 1979. године. Новцем зарађеним од рада у Њемачкој и позајмицом од 50.000 њемачких марака од својих стричева купио је камион и бавио се пријевозом грађевинског материјала. Неколико година касније већ је зарадио довољно да купи цистерну за превоз течних терета. Затим је са зетом у родном селу покренуо производњу металних опруга на половним машинама које је довукао из Њемачке. А онда је ушао у бизнис с алуминијем, увозећи алуминијске профиле из Италије и Шпаније.
Пропалу компанију ФЕАЛ, која је за вријеме рата била војни центар, приватизовао је 2000. године. Једино што је тада могао направити с компанијом јесте платити да се почисте погони. У само десет година инвестирањем у нове погоне, али понајприје младе инжињере успио је компанију претворити у регионалног лидера.
Због тога је добио и Вечерњаков печат за привредника године. Отишао је у пензију, но и даље је задржао радни режим који је научио на бауштели. Увијек у плановима, новим пословима, али чврсто на земљи. Помагао је многима. Због болести, због образовања дјеце, због сиромаштва. Није допуштао да се за то зна.
“Тврди се да је у овој кризи вируса корона набавио најмање 20 респиратора, но то нико из FEAL-а није службено објавио нити хтио потврдити”, наводи Вечерњи лист.
Директор Анте Муса је од самог почетка уз ову компанију, а Јозу Богдана је доживљавао као другог оца.
“Јозо је дословно био мој други отац. И не само мени. Он се тако односио према бројнима. Поносан и пркосан, поштен и марљив. Упоран и радишан. Из његовог богатог животног искуства могло се пуно научити. Не само о томе како се договарају послови и гради фирма која је дословно настала из пепела. Захваљујући његову елану и визији FEAL је израстао у лидера алуминијске индустрије. Данас је то компанија за чије се има зна у цијелој Европи и шире. Увијек је с поносом говорио о људима јер је њих доживљавао највећом вриједности. Његов одлазак велики је шок за ФЕАЛ и за мене особно. Но посве сам сигуран да нам из висина поручује да не клонемо. Да наставимо градити FEAL и оплемењивати друштво. Увијек ће бити ту с нама јер човјек умире само када престане сјећање на њега. А сјећање на њега остаје с нама вјечно”, рекао је Муса.
Успјешно пословање FEAL-а
ФЕАЛ Група је градила од Казахстана до Велике Британије. У хрватској јавности његово пријатељство с Миланом Бандићем је “расвијетљено” када је својом некретнином гарантовао за пуштање загребачког градоначелника на слободу.
Они су комшије из два херцеговачка села Погане Влаке и Дужица и пријатељи од малена. За Бандића би Богдан знао рећи да се “с Миланом разилазио само када је он био у Комунистичкој партији”. Но, када му је требао помоћи, стао је уз њега.
Сам Бандић био је у шоку због његове смрти.
“Дубоко ме погодила вијест о одласку прије свега великога човјека, добротвора, хуманитарца, мог животног пријатеља Јозе Богдана. Бог бира само најбоље, а наш Јозо је сигурно један од њих. Осим по доброти, Јозо ће остати упамћен и као један од највећих и најбољих привредника из наше регије. Осигурао је егзистенцију и сигурност стотинама наших обитељи и засигурно никада неће бити заборављен. С поносом ћемо чувати успомене на тебе! Како се оно каже, има нека моћ у добрим људима, они су јаки и послије смрти. Догађа се да и даље живе, по својим дјелима и ријечима, а највише по доброти срца. Довиђења, драги пријатељу!”, рекао је загребачки градоначелник.
(nezavisne.com)
