Професионални возачи из БиХ у пуном гасу и незаустављиво јуре ка земљама Запада, гдје је зарада и до четири пута већа у односу на плате у домаћим компанијама чији су камиони због недостатка кадра паркирани док посао чека.
Иако се БиХ већ дуже вријеме суочава с мањком професионалних возача превозници истичу да је проблем све дубљи, а посљедице сложеније.
Саговорници “Гласа Српске” истичу да у Њемачкој, Великој Британији па чак и далекој Америци влада права помама за овим кадром, што свакодневно повећава егзодус радника.
Предсједник Удружења за унутрашњи и међународни транспорт РС Никола Грбић каже да је у протекле четири године БиХ напустило више од 5.500 професионалних возача, а увођење јединствених дигиталних возачких дозвола у наредним мјесецима убрзаће раст тих бројки.
– Нове возачке дозволе Србије дио су јединственог дигиталног система и сви наши возачи који имају двојно држављанство масовно одлазе у сусједну земљу и узимају те дозволе с којима у Европској унији више не морају полагати за такозвани код 95. Та могућност додатно је повећала одлив возача јер наши радници с возачком дозволом Србије буквално почињу радити дан након што оду на запад – појашњава Грбић и додаје да је и сам прошли мјесец извадио дозволу у Србији те да је процедура једноставна.
Грбић каже да превозници у Српској и ФБиХ немају начин, ни чаробни штапић уз помоћ којег би зауставили одлазак возача.
– Плата је главни разлог због којег нам људи одлазе. Возач у БиХ не може зарадити више од 2.000 марака мјесечно, док је зарада у Њемачкој, која је у марту објавила да јој треба 30.000 возача, минимално око 5.000 евра. У Енглеској, гдје такође наши возачи масовно одлазе, плате су 5.000 фунти, што је четири пута више него код нас. Наше компаније немају могућност да исплаћују толику зараду – прича Грбић. Он тврди да из БиХ одлази и високообразовани кадар како би возио камионе по западним земљама.
– Таквих случајева је много. Возачи на западу по 20 дана не излазе из камиона, а онда дођу овдје и одмарају десет дана. Не плаћају тамо стан, што је за млађе генерације веома изазовно. Тако да нама школе за преквалификацију и обуку возача ништа специјално не значе јер сваки млади возач којег примимо ради два-три мјесеца и чим се обучи оде – категоричан је Грбић.
Због такве ситуације, Грбић каже да тренутно нема превозничке фирме у БиХ којој не недостаје од пет до 50 возача, у зависности од њене величине.
– Сналазимо се тако што дио потреба попуњавамо пензионерима, али то није рјешење јер они не могу и не желе да иду ван граница БиХ, а не желе ни да их пријавимо. Посла и те како има, а камиони леже јер компаније немају кога ангажовати да возе те камионе – рекао је Грбић.
Додао је да ће се БиХ, ако се овако настави, у догледно вријеме суочити са ситуацијом да неће имати ко да превози робу и путнике.
Трошкови
Никола Грбић каже да институције БиХ немају разумијевања за рјешавање проблема превозника, иако има много начина да им се помогне.
– Изостаје сваки вид помоћи, нема укидања ПДВ-а, најскупљи смо у региону када је ријеч о регистрацији теретних моторних возила. У Словенији и Њемачкој регистрација камиона с приколицом кошта око 150 евра, а код нас 3.000 марака. У Словенији на сваких 1.000 литара потрошеног горива превозницима се враћа 70 евра због акциза, код нас ни то. Када би имали те олакшице могли бисмо повећати плате и бити конкуренти – прича Грбић.
(glassrpske.com)
