Прошло је мало више од годину од када су државни парламентарци ратификовали споразум према којем Босна и Херцеговина неће окупирати небеска тијела. Но, споразум није безначајан како се то чинило законодавцима и јавности.
Многи су с подсмијехом реаговали на сазнање да се Босна и Херцеговина – држава која не може ријешити егзистенцијалне проблеме грађана – обавезала на то да неће окупирати Мјесец и друга небеска тијела. Споразум се зове Уговор о принципима, а ријеч је о документу Комитета Уједињених нација за мирољубиву употребу свемира.
Уговор подразумијева да небеска тијела не могу бити предмет националног присвајања, кориштења или окупације, а да истраживање свемира мора бити за добробит човјечанства и у интересу свих. Забрањује се и постављање нуклеарног оружја, као и неког другог оружја за масовно уништење на небеска тијела и у свемиру.
(Не)знањем и/или (не)намјерно овај споразум су обезвриједили и они који су га ратифицирали – парламентарци. Наиме, Радио Слободна Европа је питао заступнике да ли знају шта садржи споразум.
Тако је заступник и предсједник Демократског народног савеза (ДНС) Ненад Нешић поручио да ће га прочитати послије сједнице, а његов колега Адил Османовић из Странке демократске акције (СДА) је одговорио да постоје неки други који су задужени за то.
“Немојте мене, ја нисам, имамо неке доље у Клубу (оп. а. Клубу СДА) који су задужени”, рекао је.
Садашњост, а не будућност
Колики је значај развоја свемирске технологије врло једноставно је објаснио Ернст Стулингер, директор научног одјељења у НАСА-и, у одговору на питање калуђерице из Замбије зашто се троше милијарде долара на истраживање свемира, а велики број дјеце широм свијета гладује.
“То новостечено техничко знање такође је доступно за примјену у технологијама повезаним са Земљом. Сваке године близу хиљаду техничких иновација које свемирски програм креира пронађе свој пут до земаљских технологија, гдје доводе до бољих кухињских апарата и опреме за фарме, бољих машина за шивење и радио-апарата, бољих бродова и авиона, тачнијег одређивања временске прогнозе и упозорења на олује, бољих комуникација, боље медицинске опреме, бољег прибора и алата који се свакодневно користе у домаћинству”, указао је Стулингер 1970. године.
Јасно је, свемирска технологија врло брзо има овоземаљску сврху. Отуда није изненађујуће зашто су Сједињене Америчке Државе и Кина двије водеће свјетске силе. Виши асистент на Факултету политичких наука у Сарајеву Јасмин Хасановић је указао на то да су ове двије државе, као и Русија, такође потписнице споменутог споразума, али да у стварности дјелују потпуно другачије.
Посљедице у међународним односима
Ове три земље активно раде на овладавању, односно окупацији свемира. При томе, како је напоменуо Хасановић, то раде у сарадњи с корпорацијама. То је видљиво у нашој свакодневници коју је описао и Стулингер.
“Пренос, прикупљање и употреба информација и података, комуникација, наука, економија, транспорт, али и унутрашња и вањска политика националних држава посредовани су и условљени свемирским технологијама. Ове технологије више нису или су све мање у искључивом власништву и контроли самих националних држава или међународних владиних организација попут УН-а, већ су у рукама приватних корпорација. Бивајући у искључивој служби капитала, профита, комерцијалног интереса, нове технологије које се развијају, попут Big Data, вјештачке интелигенције или надзора, могу утјецати на националну сигурност, преобликујући темељна начела политике и сигурности, као и улоге државних и недржавних актера у међународним односима, а о питању демократије да се и не говори”, нагласио је наш саговорник.
За њега питање свемира није футуризам, већ изузетно битна карика у међународним односима. Он се пита да ли би парламентарци другачије гласали да су били информисани о контексту споразума који су ратификовали.
Да би објаснио да је свемир одавно питање садашњости, подсјетио је и на најаву бившег америчког предсједника Доналда Трампа о формирању свемирских снага као дијела америчке војске.
Не искључује да би трка у овладавању свемира могла увући и друге државе међу којима је Босна и Херцеговина као земља која се ослања на интеграције у ЕУ и НАТО.
Национални свемирски програм САД-а
Потцртао да је у Националној свемирској политици САД-а садржано то да ће се ова земља супротставити развоју правних режима и рестрикција којима би им могао бити забрањен и ограничен приступ и кориштење свемира. Поручили су да споразуми или рестрикције контроле наоружања не смију онемогућити провођење истраживања, развоја, тестирања, операција и других активности у свемиру.
Врло мало је изгледно, односно не постоји могућност да ће САД, Кина или Русија бити санкционисане за непоштивање УН-овог Уговора о принципима. С друге стране, сигурно је да би земље попут Босне и Херцеговине биле санкционисане због тога јер, како неки мисле, међународно право постоји да се примјењује над малима и слабима.
(klix.ba)
