Većina zapadnoevropskih zemalja suočena je sa recesijom, odnosno velikim padom privrednih aktivnosti, što je najviše pogodilo one najrazvijenije.
S druge strane, privreda BiH i dalje nekako opstaje kaskajući na jednoj nozi, što je rezultat ne njene otpornosti, već prije svega strukture.
U vremenima kada vlada velika ekonomska i finansijska kriza pojedini analitičari smatraju da je u današnjim okolnostima, uslovno rečeno, sreća u nesreći to što BiH ima čak 74,6 odsto registrovanih preduzeća koja nemaju više od deset zaposlenih radnika, jer su ona mnogo otpornija i fleksibilnija na sve spoljne uticaje i uvezene probleme. Da li je baš sve tako te koje su uopšte mane i prednosti krvne privredne slike BiH?
NOVI TRENDOVI
Prema riječima profesora Ekonomskog fakulteta u Banjaluci Dragana Gligorića, vrlo teško je bez ozbiljnih analiza reći koliko je dobro ili loše to što BiH ima toliko firmi sa malim brojem zaposlenih.
Kada je u pitanju to što se skoro svaka druga registrovana firma bavi trgovinom ili uslužnim djelatnostima jeste trend koji je prisutan ne samo u BiH, nego i u drugim evropskim zemljama u posljednjih deset pa i 15 godina. U tom periodu, navodi, ova dva sektora imaju sve učešće u BDP-u.
– Ekonomska logika je da se stabilnost gradi na ulaganjima u realni sektor i proizvodnji novih dobara. Međutim ovo što se posljednjih par godina desilo ukazuje da su upravo te evropske zemlje i velike proizvodne firme bile i najpogođeniji, što možemo vidjeti na primjeru Njemačke – kaže Gligorić za “Glas Srpske”, komentarišući najnovije podatke koje je objavio Zavod za statistiku BiH, koji otkrivaju, između ostalog, i da se od ukupnog broja registrovanih firmi – samo deset odsto bavi nekom vrstom proizvodnje, odnosno vode se kao dio prerađivačkog sektora.
NELOGIČNOSTI
Ekonomista Goran Račić kaže da sigurno nije dobro, a ni normalno da sektor trgovine u BiH ima učešće u bruto društvenom proizvodu (BDP), kao i prerađivačka industrija.
Pojašnjava da kada je u pitanju veliki broj firmi sa nekoliko zaposlenih da se uglavnom radi o preduzećima koja se bave raznim posredovanjem u trgovini ili o predstavništvima inostranih firmi putem kojih oni distribuišu svoju robu na naše tržište.
Kao i Gligorić smatra da bi osnova svake zdrave ekonomije i nosilac privrednog razvoja trebalo da bude prije svega prerađivačka industrija.
– Ona bi trebalo da bude glavna žila kucavica, koja će onda hraniti i za sobom vući i ostale sektore. Trenutno taj prerađivački sektor je “krivac” za 80 odsto našeg izvoza – istakao je za “Glas Srpske” Račić.
Navodi i da je ekonomija BiH po prirodi dosta mala te je i to jedan od razloga zašto imamo toliki broj malih preduzeća u ukupnom broju registrovanih. To je, kako smatra, možda jednim dijelom uticalo da neka preduzeća, pogotovo u prerađivačkom sektoru, opstanu i pored svih nedaća s kojim su se suočila, jer im je to omogućilo da budu fleksibilnija.
– Kada neka firma ima recimo tridesetak radnika ona se može lakše prilagoditi novonastalim okolnostima i iz njih izaći sa što manje posljedica, čuvajući na taj način svoj budući ekonomski potencijal – navodi Račić.
STATISTIKA
Inače, prema zvaničnim podacima, broj registrovanih kompanija u BiH kreće se oko 86.000, od čega čak 64.000 ne zapošljava više od deset radnika. Radi se o takozvanim mikrofirmama.
Mala preduzeća koja na platnom spisku imaju od 10 do 49 zaposlenih u ukupnom broju učestvuju sa 13,6 odsto, a srednja – do 249 radnika, imaju tek 4,3 odsto. Udio velikih preduzeća u privredi BiH, koji na platnom spisku imaju više od 250 radnika, iznosi simbolično samo 0,8 odsto i uglavnom se radi o javnim preduzećima.
Posmatrajući statistički aktivna preduzeća, uočljivo je i da najveći broj firmi ima registrovanu djelatnost – trgovina na veliko i malo. To je gotovo svako peto preduzeće (19,7 odsto). Prevedeno, više od 17.000 poslovnih subjekata u BiH bavi se nekakvom vrstom trgovine. Par procenata manje ima firmi koje se bave takozvanom uslužnom djelatnošću. Prerađivačka industrija čini tek 10,5 odsto, a građevinarstvo pet. Interesantno jeste to da relativno visok procenat ima područje koje pokriva umjetnost, zabavu i rekreaciju. Ovih preduzeća ima oko 6.500.
Kada je u pitanju razvrstavanje preduzeća prema klasama na osnovu poslovnih prihoda najveći dio, njih 91,51 odsto, ostvaruje prihode manje od četiri miliona maraka na godišnjem nivou, odnosno oko 333.000 mjesečno. Samo 5,5 odsto preduzeća ostvaruje prihode od četiri miliona do 20 miliona maraka. Više od tog broja ima 1,38 odsto registrovanih preduzeća.
STRUKTURA
PREDUZEĆA oko 86.000
TRGOVINA 19,7 odsto
USLUGE 19,4 odsto
PRERADA 10,5 odsto
GRAĐEVINARSTVO pet odsto
BROJ RADNIKA
manje od 10 oko 74 odsto
od 10 do 49 13,6 odsto
od 49 do 249 4,3 odsto
preko 249 0,8 odsto
PRIHODI
manje od četiri miliona – 91,51 odsto preduzeća
od četiri do 20 miliona – 5,5 odsto preduzeća
(glassrpske.com)
