Иако је у посљедњих пет година извоз хране у порасту, па су неки артикли стигли чак до Аустралије, још увијек се у БиХ увози двостуко више хране, него што се извезе.
Поврће из Италије, Египта и Бугарске, јунетина из Холандије и Пољске, чоколада из Србије и Хрватске, још увијек су на нашим трпезама заступљенији него домаћа храна. То што се, у значајним количинама, домаћа јунетина извози у Турску, а воће у Русију, не може поправити извозно – увозну „крвну слику“ БиХ, кад је у питању међународно трговање храном.
Истина, охрабрује чињеница да је у прошлој години вриједност извоза хране први пут премашила цифру од милијарду марака, али БиХ је, тврде стручнајци, још увијек миљама далеко од успјеха који је посљедњих година постигла, на примјер Пољска, која је постала један од најозбиљнијих играча на тржишту прехрамбених производа у Европи.
Тајна успјеха Пољске
Пољаци су неке фондове ЕУ у потпуности искористили, јер су имали обучене консултанате, спремне за извлачење европског новца, којим су помогли развој домаће пољопривреде.
БиХ се не може баш похвалити овим вјештинама, али ипак, од 2012. године, према подацима Спољнотрговинске коморе БиХ, извоз пољоприредних производа и хране у благом порасту. Размјена пољопривредно-прехрамбених производа у прошлој години имала је највеће остварене вриједности у последњих шест година, што је праћено смањењем дефицита за три посто.
– Најзначајнији производи који су заступљени у извозу су масти и уља, воће, млеко и млечни производи, шећер и производи на бази шећера, житарице и брашно, вода, поврће, као и производи млинске индустрије и месо – наведено је у анализи коју је усвојио Савет министара БиХ.
Најзначајанији трговински партнери БиХ у области прехрамбених производа су су земље ЕУ, првенствно Хрватска, а најбоље резултат БиХ остварује са земљама ЕФТА, са којима је 2017. завршила у суфициту.
БиХ је у плусу у трговању са Турском, гдје се из године у годину извози све више хране, па је прошле године суфицит износио 221 милиона КМ. Када су у питању остале земље увозници, Руска Федерација је најзначајније тржиште, а БиХ биљележи стални пораст извоза хране, прије свега воћа и поврћа.
Ипак, покривеност увоза извозом у сектору прехрамбене индустрије у БиХ у 2017. години износила је свега 30 одсто.
Млијеко за Црну Гору, пилетина за Аустрлију
– У БиХ се највише увозе јестива уља, чоколада, пшеница, вода, разна пића, алкохоли и сирће, масноће и уља, те говеђе месо. Топ пет земаља из којих се увозе прехрамбени производи у БиХ су Србија, Хрватска, Словенија, Мађарска и Бугарска – наводи Тијана Мухамедагић, секретарка Асоцијације за прехрамбену индустрију у Спољнотрговинској комори БиХ.
Посебан проблем је квалитет хране која се увози у БиХ, па је тако чак и министар спољне трговине БиХ Мирко Шаровић, у ранијој изјави за Српскаинфо, упозорио да из ЕУ увозимо јунеће месо које други неће да једу.
-То је у развијеним државама једна врста отпада, а нама долази по минималним цијенама – истакао је Шаровић.
С друге стране из БиХ се извози храна високог квалитета. Мљекарска индустрија посљедњих година је једна од успјешнијих извозника, а највише млијека и павлаке извозимо у Црну Гору и Хрватску.
Укупна вриједност извоза у овој области је лани била 76 милиона марака. Ипак, увезео је скоро двоструко више млијека и млијечних производа, вриједних 142 милион КМ. Увозимо највише сирева, а предњаче едамер и гауда, те маслаца, и то највише из Њемачке.
За мјесто на тржишту се боре и перадари, а у овој области је такође извоз у благом порасту. Лани је извезено 55, 5 милиона КМ живине и прерађевина од живинског меса и то највише у Србију. Ово је једна од ријетких области прехрамбене индустрје, гдје је увоз покривен извозом са чак 165 одсто и гдје чак три четвртине извоза чине прерађевине. Ова се храна извози углавном у земље регије, али и у Аустралију и азијске земље. Поређења ради, прије 10 година у овом сектору БиХ је имала дефицит и покривеност увоза извозом је била свега 68 одсто.
Уколико ЕУ одобри увоз перади из БиХ, што се очекује, резултати ће бити још бољи, јер је до 2012. Хрватска била једна од водећих земаља увозница перадарских производа из БиХ.
Чоколадна југоносталгија
У увозу хране у БиХ знчајно мјесто заузима чоколада и други какао слаткиши. У протекле три године за чоколадне посластице из иностранства потрошили смо скоро пола милијарде марака.
Увоз чоколаде је у сталном порасту, па је тако 2015. године увезено око 17,5 хиљада тона, 2016. око 17,7 хиљада тона, а лани више од 18 хиљада тона. Најомиљенији су екс ју брендови. Највише чоколаде, вриједне више од 70 милиона КМ годишње, увозимо из Хрватске, слиједи Србија, која нам прода у просјеку 30 милиона КМ чоколаде годишње. Значајан удио у увозу чоколаде посљедњих година има и Пољска.
(srpskainfo.com)
