Плате и пензије далеко одмакле од наших, а цијена хране као овдје или чак и јефтиније. У једном граду у Шведској, које је површински као Бањалука и са скоро истим бројем становника, у маркету килограм шпагета можете купити већ за двије марке, док је литар уља 5,4 КМ.
Месо им је драстично јефтиније него код нас, а, парадоксално, и домаћа кафа.
Швеђани углавном купују у великим маркетима. Неки су препознати као они “за свачији џеп”, док има и оних у којим су цијене скупље. Међутим, заједничко им је да у сваком маркету прехрамбене намирнице могу да приуште сви, јер сваки производ има своју јефтинију и скупљу варијанту. Цијену диктира и одакле је нешто стигло, јер Швеђани чувају и стимулишу своје домаће производе.
Тамо и овамо
Тако, на примјер, месо које је настало од животиња са домаћих фарми скупље је него увозно или произведено у великим индустријама. Али и та цијена је прихватљива, с обзиром на њихова примања.
Како смо се увјерили, паковање пилећег филеа од 550 грама кошта шест марака, па на више, зависно да ли је ријеч о индустријској пилетини или домаћој. Паковање свињске крменадле од 1,7 килограма је 17 марака, док 2,2 килограма мијешаног мљевеног меса кошта 16,8 марака. Пола килограма истог меса је седам марака. Код нас је килограм мијешаног меса невјероватних 17 марака.
Млијеко могу да купе већ по цијени од 1,80 КМ, а кафа, која се и овдје користи, тамо је јефтинија. Наиме, 600 грама кошта 8,6 КМ. Шећер је скупљи ако купујете на килограм, али зато врећица од пет килограма кошта 8,4 марке.
Два килограма пшеничног брашна је четири марке, па навише, зависно од врсте и произвођача. Килограм риже кошта од 3,20 КМ, док им је тјестенина баш јефтина.
Ресторани
Наиме, паковања су по килограм, па кесу можете да купите већ за двије марке, па навише. Паштете са ових простора имају исту цијену код њих и овдје, док им литар уља кошта од 5,4 марке, а 750 милитара маслиновог уља 12 КМ.
Паковање од 16 комада тоалет папира може се купити већ за 8,8 марака, док је девет килограма детерџента за прање веша око 26 марака.
– Не чуди што многи наши људи који посјете Шведску овдје купе, па кући носе наше зачине и кафу – каже саговорник Српскаинфо из ове скандинавске земље.
Према његовим ријечима, парадајз може да се купи већ по цијени од 3,50 марке, банана за 1,80, док је килограм јабука од двије марке, па навише. Обзиром на животни стандард, не треба да чуди да Швеђани радо једу у ресторанима. Али тамо постоји једна пракса која је овдје непознаница.
– У ресторанима, од 11 до 13 сати, када је вријеме ручка, можете да једете за пет, 10 евра. Осим тога, када су снижења у маркетима, то су стварно акције, од 30 до 50 одсто. И Швеђани немају никаква отпор према томе да купују на попусту – каже наш саговорник.
Поскупљења без оправдања
Реалног и разумног објашњења зашто је храна код нас тако скупа нема. Суграђани и представници потрошача сагласни су да је дошло до драстичног поскупљења, због чега многи купују на граме и комаде.
Душан Срдић, предсједник Удружења потрошача “Реакција” из Бањалуке, каже да је чак и у Србији јефтиније уље и да кошта око три марке.
– Код нас поскупљење има само тенденцију раста. Поједине земље више су радиле на заштити грађана и потрошача. Код нас је на снази одлука о забрани маржирања, која у овом тренутку можда и није довољна, јер нису довољно ублажене посљедице које се дешавају. Евидентно је да се треба преузети више – каже он за Српскаинфо.
Одговор на енормну скупоћу не може да пронађе ни Муриса Марић, извршна директорка Удружењу за заштиту потрошача “Дон” из Приједора, која поручује да је “ово код нас немогућа мисија”. Каже да, док људи поплаћају режијске трошкове, оно што им преостане распоређују на дневном нивоу. Упозорава да због тога многи грађани не могу да унесу у организам све што је неопходно.
– Свједоци смо да људи купују по 200 грама било чега, да купују двије паприке, два парадајза. То је наша стварност. Овдје су драстично отишле цијене хљеба и тешко је са оволико мало новца изаћи на крај – истиче она Српскаинфо.
(srpskainfo.com)
