Приходи од накнада за приређивање игара на срећу за девет мјесеци ове године у Републици Српској већи су за 52 одсто у односу на исти период прошле године, а стручњаци сматрају да је један од разлога за то пандемија у којој је дошло до сиромаштва, те се људи окрећу играма на срећу како би ријешили своје егзистенцијалне проблеме.
Из Републичке управе за игре на срећу потврдили су “Независним” да приход од накнада за приређивање игара на срећу, наградних и забавних игара и пореза на добитке од игара на срећу за девет мјесеци 2021. године износи 48.631.588 КМ.
Према њиховим ријечима, приход од накнада је у истом периоду прошле године износио 32.106.471 КМ.
“Приход од накнада у првих девет мјесеци ове године је већи за 67 одсто у односу на девет мјесеци 2019. године, када је он износио 29.182.933 КМ”, нагласили су из Републичке управе за игре на срећу.
Александар Љубоја, економски аналитичар, истакао је да оно што је карактеристично за све људе јесте тај психолошки моменат, да свако жели да се на један начин ријеши одређених проблема, да заради нешто без рада и без континуитета у свом пословању или животу.
“Карактеристично је и то да је у доба пандемије вируса корона дошло до наглог сиромаштва становништва и један дио покушава на тај начин да се домогне материјалних средстава за рјешавање одређеног проблема”, навео је Љубоја.
Додао је да људи једноставно перципирају да је то нешто чему треба да теже те је такав и систем вриједности у друштву, што је социолошки феномен.
“Ово није само ситуација код нас, него и у западним земљама, али су тамо примања и проблеми другачији. Ми имамо другачије околности и животни стандард, друштвено-политички и економски стандард и добар дио људи покушава да у кратком року ријеши своје егзистенцијалне проблеме, не знајући да то неће ријешити на тај начин, већ ће изазвати само дубљу кризу. У државама у којима је економија стабилна људи мање прибјегавају играма на срећу”, појаснио је Љубоја.
Социолог Иван Шијаковић рекао је да је ово активност која доноси профит онима који то организују, али је уједно погодна како би омамила људе и привукла их томе.
“Друге активности су углавном замрле, немамо више привреду какву смо некада имали, прешло се на друге ствари, а најлакше су игре на срећу и кладионице које раде и виртуелно. Ово је масовни тренд, посебно код нас, јер што се друштво мање развија, људи у томе виде неку шансу и надају се да ће им то донијети неки добитак”, нагласио је Шијаковић.
Према његовим ријечима, не постоји начин да се приређивање игара на срећу смањи.
“И да се покуша елиминисати или ограничити просторно или временски, то би изазвало другу врсту реакције. Такве игре се могу преселити онлине, јер сви они који директно долазе у кладионице су информатички мање писмени или чисто долазе на пиће јер све кладионице имају кафић у оквиру својих пословница. Ово је свјетски тренд који ће се масовно повећавати. Мислим да је једино рјешење да се људима пружи нека друга могућност, да раде нешто и стварају конкретно, али ми за то немамо услове”, објаснио је Шијаковић.
(nezavisne.com)
