Због раста цијена енергената и чињенице да су на привременом финансирању по основу буџета из 2020. године, поједине институције БиХ у проблему су да плате струју и комуналне услуге те набаве лож-уље и нафту.
Једна од њих је и Служба за заједничке послове институција БиХ, која је од Савјета министара БиХ затражила 600.000 КМ и то само за потребе првог квартала ове године.
“Служба није у могућности измирити обавезе за електричну енергију, рачун за март 2022. године”, наводе у Служби за заједничке послове институција БиХ, додајући да већ не могу платити доспјеле, а неплаћене фактуре за лож-уље у износу од 400.000 КМ као ни друге комуналне услуге у износу од 60.000 КМ.
Осим Службе за заједничке послове, новац тражи и Министарство одбране БиХ и то укупно 300.000 КМ само за други квартал за енергију и комуналне услуге, јер, како кажу, на снази је привремено финансирање Министарства одбране и Оружаних снага БиХ, а у 2022. години дошло је до значајног повећања цијена енергената.
“Министарство одбране нема могућност, уз извршење свих постојећих законских обавеза у вријеме привременог финансирања, да исфинансира и разлику цијене електричне енергије. Након детаљних анализа о могућности преусмјеравања средстава, као и могућностима штедње на свим ставкама на којима би било могуће остварити уштеду, Министарство одбране БиХ ће доћи у ситуацију да неће имати средстава за неопходну текућу потрошњу енергената”, наводи се у образложењу захтјева Министарства одбране који је упућен Савјету министара БиХ.
Оно што је занимљиво јесте да је Министарство одбране БиХ приликом израде буџетског захтјева за 2022. годину за енергију и комуналне услуге тражило 6.567.000 КМ, међутим, како ствари сада стоје, ни то неће бити довољно.
“Износ планиран буџетом за 2022. годину неће бити довољан да се покрију трошкови који осигуравају елементарне услове за рад Министарства одбране и Оружаних снага БиХ”, наводе у Министарству одбране.
И у току 2021. године Министарство одбране БиХ имало је проблема с цијенама енергената и комуналних услуга и у односу на средства одобрена 2020. осигурали су додатних 965.000 КМ.
“Министарство одбране нема могућност да исфинансира разлику цијене и потребна је интервенција Савјета министара БиХ да се одобри кориштење буџетске резерве”, наводе у Министарству одбране.
У Министарству финансија и трезора БиХ смо покушали добити одговоре на питања како ће институције БиХ превазићи проблеме који су се појавили због раста цијена електричне енергије, комуналија, лож-уља и нафте, међутим до закључења овог броја одговор није стигао.
Проблем који имају практично све институције могао би бити ријешен већ 25. априла, с обзиром на то да је Колегиј Савјета министара БиХ, који чине Зоран Тегелтија, предсједавајући Савјета министара, те Вјекослав Беванда, министар финансија и трезора БиХ, и Бисера Турковић, министарка спољних послова БиХ, наводно договорио да се буџет припреми до тог датума.
Ту информацију потврдила је Турковићева, међутим и након што се буџет припреми на њега сагласност треба да да Предсједништво БиХ, које га формално предлаже парламенту БиХ на усвајање.
(nezavisne.com)
