spot_img
spot_img

Инцко поносан на свој наметнути закон

spot_img
spot_img
spot_img
spot_img

Бивши високи представник у БиХ Валентин Инцко, који је посљедњег дана свог мандата наметнуо одлуку о измјени Кривичног закона и санкционисању негирања догађаја у Сребреници током посљедњег рата, чиме је додатно продубио политичку кризу у овој земљи и подијелио народ БиХ, каже да је поносан на ту своју одлуку коју је, како каже, донио да би имао миран живот у пензији.

Инцко, који је Аустријанац, каже да је у његовој земљи било много ратних злочинаца из Другог свјетског рата и гледајући европску директиву из 2008, која позива државе чланице да донесу законе против извињења, порицања или банализације геноцида и ратних злочина, за њега је наметање те одлуке био “логичан и обавезан корак”.

Инцко у интервјуу за шпански дневник Ел Паис тврди да већи дио свог мандата није имао подршку међународне заједнице за своје активности.

Према његовим ријечима, не може бити договора о ратним жртвама и осуђеним ратним злочинцима.

Како преносе сарајевски медији, Инцко је говорио и о свом, како наводе, старом “непријатељу” Милораду Додику за којег је рекао да је “непредвидљиви популист”, “камелеон”.

Оптужио је лидере Срба у Босни и Херцеговини, који су, како тврди, ту његову наметнуту одлуку посљедњег дана мандата искористили као изговор за блокаду државних институција.

Ел Паис констатује да је то била једна од најважнијих одлука високог представника у више од деценије мандата проведеног у БиХ и довела је, кажу, до покретања мапе пута за независност Републике Српске који укључују враћање војске те забрану дјеловања државним безбједносним агенцијама.

Лист пише да Инцко своје потезе оправдава чињеницом да се чекало да пресуда Ратку Младићу буде правоснажна, али и да се одлука о овоме могла донијети много раније на локалном нивоу.

“Хрвати и Срби су гласали против, па се то није остварило током 26 година. Од казне је много важнија катарза. Рећи ‘то се десило – српски, хрватски народ или Бошњаци су добри људи – али неки конкретни људи су чинили злочине’, и имају имена и презимена. Нажалост, ова катарза још није наступила, тада ће бити лакше гледати у будућност. Поносан сам на своју одлуку – појаснио је бивши високи представник”, рекао је Инцко.

Шпански дневник подсјећа да је криза која је настала Инцковом одлуком остављена његовом насљеднику у ОХР-у Кристијану Шмиту да се њоме бави.

Подсјећа и да је Шмит у новембру упозорио како је веома реалан ризик да се БиХ нађе у новим подјелама и сукобима.

Инцко за шпански дневник каже да је на почетку десетогодишњег мандата високог представника био оптимистичан, али да се то није реализовало.

“Геостратешка ситуација је била другачија. За Босну је било мање интереса Русије и Кине. До тада се међународна заједница опредјељивала за приступ ‘оштре интервенције’ у земљи, који је био ‘успјешан’, али је прешао на једно од ‘локалних рјешења’, које је било мање и по којем ‘скоро да нема нових закона’. Из године у годину, Босна је била спуштена на листе приоритета министарстава спољних послова. Некад је то био Блиски исток, други Авганистан, или Венецуела, или избегличка криза”.

Посљедња два њемачка министра спољних послова посјетила су Мали, што је наравно разумно, јер тамо имају трупе, али никада Босну, каже Инцко и додаје да европска безбједност почиње на Балкану.

“Ако погледате нападе Моленбик (2016), Батаклан (Париз, 2015) или Беч (2020), оружје је увијек долазило са или преко Балкана”, навео је Инцко.

 

 

 

(tanjug)

spot_img

Повезано

spot_img
spot_img

Последње вијести

spot_img
spot_img