spot_img
spot_img

Хоби прерастао у уносан посао: Срђан из Бијељине сакупља тартуфе, килограм кошта од 300 до 4.000 евра

spot_img
spot_img

Срђан Михајловић из Бијељине више од двије деценије бави се тартуфарењем. Трагање за овом врстом гљиве, која је делиција у гастрономском свијету, био му је у почетку хоби, а онда прерастао и у уносан посао. Килограм бијелих и црних тартуфа на тржишту кошта од 300 до 4.000 евра.

Срђан, који је предсједник бијељинског Удружења сакупљача гљива, тартуфа, шумског и љековитог биља и плодова “МАГНАТУМ”, појашњава да ова врста гљиве расте у симбиози са стаблом домаћином, а то су најчешће буква, бреза, љешњак, храст бор, топола и врба.

Додаје да иако наше подручје има одговарајућу флору, врсту тла, али и климатска обиљежја, оно још није довољно истражено.

– Тартуфе сам тражио на овим просторима, али и у Србији, Хрватској, Македонији, Грчкој, Румунији, Бугарској. Нажалост, често се налазе на неприступачним теренима, а проблем нам представљају и недеминиране површине из минулог рата. Морате имати доброг и обученог пса трагача, али и доста воље и стрпљења. Сав труд се на крају ипак исплати – каже Срђан за портал ИнфоБијељина.

Црни тартуфи су заступљенији од бијелих, али и једни и други су неизоставан дио гастрономског свијета, те присутни као изузетно цијењен и скуп деликатес.

– Просјечна величина тартуфа износи између 2,5 и 11 цм. Углавном су правилног, округлог облика с глатком површином те полигоналним брадавицама. Мирис је интензиван, ароматичан и воћан. Примјера ради француски Перигорд тартуф називају црним дијамантом, а за Тубер магнатум кажу да је вреднији од злата. Потражња је огромна, а пласман увијек обезбијеђен – прича Срђан.

Тартуфи се могу производити и у вјештачким условима. Највећи произвођачи тартуфа у свијету су Кина, Италија, САД, Шпанија, Холандија, Француска, Пољска, Аустралија. Иако БиХ има одличне предуслове за тартуфарење, овај потенцијал није искориштен – каже Срђан Михајловић.

Изражава наду да ће то препознати и надлежни. Савјетује заинтересованима за тражење ове племените гљиве да не одустају јер се никад не зна када ће се некоме посрећити да нађе ово бијело и црно злато.

 

 

 

(infobijeljina.com)

spot_img
spot_img

Повезано

spot_img
spot_img

Последње вијести

spot_img
spot_img