Полицијске агенције и правосудне институције у БиХ се скоро свакодневно похвале “успјешном” борбом против нарко-дилера, код којих пронађу, на примјер, пола грама марихуане, а тај “велики” плијен бива попраћен саопштењем гдје се откривају и иницијали осумњиченог, док се, истовремено, периодично биљеже и рекордне запљене дроге, о којима јавност након тога не сазна готово ништа.
Најсвјежији примјер датира од почетка овог мјесеца, када су пронађена 124 килограма кокаина, вриједног више од десет милиона марака, и то међу пакетима банана у складишту једне широкобријешке фирме, али и даље нема конкретнијих информација о овом догађају.
“Тужилаштво БиХ, Државна агенција за истраге и заштиту (СИПА) и партнерске институције и агенције спроводе активности на откривању особа повезаних са међународним кријумчарењем око 120 килограма кокаина пронађеног у близини Широког Бријега”, саопштено је тада из Тужилаштва БиХ.
Исто тако, мало шта је речено и након запљене 52 килограма кокаина у Сарајеву, а тај случај, гдје је плијен такође вриједан милионе марака, забиљежен је у јануару ове године.
“Наведене активности су спроведене уз пружање помоћи Обавјештајно-безбједносне агенције БиХ. Наставља се даљи рад с циљем документовања кривичног дјела неовлаштен промет дрогама”, речено је тада из СИПА.
Дакле, ни тада није изнесен било какав детаљ који би, колико-толико, увјерио јавност да су наши истражиоци на трагу нарко-банди која стоји иза овог уносног шверца, баш као што је то био случај и у Добоју, гдје су у августу прошле године пронађена 73 килограма кокаина. Наравно, вриједност је такође милионска, а све осим тога остало је у форми мистерије.
Мистичан је и даље и случај који је забиљежен у јулу 2017. године у Зеници, гдје су припадници СИПА, у заједничкој акцији са службеницима Управе за индиректно опорезивање БиХ, пронашли и одузели око 82 килограма хероина. Према објављеним сазнањима, тај хероин вриједан је око 12 милиона КМ. Прошло је скоро шест година, а о том покушају шверца данас јавност не зна ништа.
Марко Ницовић, члан Свјетске асоцијације шефова полиција, истиче да се канали шверца дроге све више преусмјеравају преко БиХ, јер не постоји искрена сарадња између надлежних институција.
“БиХ је постала раскрсница великих кријумчарских путева. Они користе ровиту политичку ситуацију да би пролазили кроз БиХ”, каже за “Независне новине” Ницовић, који је такође примијетио да се објављују детаљи безначајних полицијских акција, за разлику од великих случајева.
Зашто Тужилаштво БиХ није расвијетлило поменуте запљене, питали смо ову правосудну институцију, али нам је одговорено штуро, без конкретних информација.
“Тужитељство БиХ, заједно са партнерским полицијским агенцијама и агенцијама за проведбу закона у БиХ и иноземству, подузима активности како би се прикупили докази и у потпуности расвијетлили наведени догађаји. Треба знати да је откривање казнених дјела и њихових починитеља, првенствено у надлежности полиције, па тек онда тужитељства, које процесуира починитеље”, рекао нам је Борис Грубешић, портпарол Тужилаштва БиХ.
Како је додао, уопштено, случајеви откривених пошиљки са великим количинама дроге нису специфични само за БиХ, односно евидентирани су и у земљама региона.
“Када истраге буду окончане и донесене тужитељске одлуке, јавност ће бити информирана”, поручује Грубешић у изјави за “Независне новине”.
(nezavisne.com)
