Грађани БиХ на мети су различитих превара у маркетима у којима се продају робе широке потрошње, због чега морају да отворе четворе очи да се кући не би вратили кратких рукава, упозоравају из удружења потрошача.
Највећу главобољу свакако им задаје неусклађеност цијена на полицима и касама, па, тек кад код куће погледају фискални рачун, схвате да су неки производ на каси платили скупље, од цијене која је била истакнута на рафи. Ријеч је како о прехрамбеним, тако и осталим робама широке потрошње, које људи свакодневно купују.
Логично, на полицама стоје цијене које су ниже од оних које се нађу на фискалном рачуну, а потрошачи који више пазаре тешко могу да уоче обману.
Тако, није риједак случај да у маркету литар млијека кошта 1,55, а, кад дође кући, купац на рачуну види да га је платио 1,95 КМ. Такође, деси се и да, на примјер, омекшивач на полици кошта 3,95, а на каси 4,95 марака.
Још је занимљивији примјер, који су забиљежили у приједорском Удружењу за заштиту потрошача „Дон“, да цијена 1,012 килограма клементина на етикети кошта 1,42, док је рачун „избацио“ цијену од 1,67 КМ.
Исто тако, један купац који им се пожалио мислио је да је купио скоро килограм исјеченог ананаса, који је платио 2,9 КМ, да би, кад га је код куће извагао, утврдио да тежи тек 400 грама.
Мирјана С. из Бањалуке каже да је током само једне куповине два артикла платила по „различитој“ цијени.
– Од неких шест-седам производа, два су била скупља на каси, него на рафу. Ријеч је о млијеку и кафи, које сам платила скоро једну КМ више, за разлику од цијена које су стајале на полици. У маркету је била гужва, па сам само чекала да изађем. Међутим, кад сам дошла кући, видјела сам да су цијене различите. Од тада не излазим из радње док добро не погледам рачун – истиче наша саговорница.
Дешавају се и случајеви да на паковањима два идентична производа као што је, на примјер, детерџент за суђе, стоји различита милилитража. На етикети једног је назначено да има 800, а на етикети другог 900 милилитара, иако је ријеч о два потпуно иста паковања.
А посебна прича су сухомеснати производи, прије свега саламе, на којима потрошач тешко може да провјери рок трајања јер је, готово у правилу, преко њега утиснута грамажа.
Из Инспектората РС поручују да је посједовање рачуна једини начин да потрошачи остваре заштиту својих основних потрошачких права, у случају недостатка на производу и његове рекламације. Уколико им трговац не изда рачун, потрошачи треба да га захтевају.
Извршна директорка „Дона“ Муриса Марић каже да је једном свратила у самопослугу, да купи неке ситнице, али да је тамо наишла на интересантне обмане и преваре потрошача.
– На примјер, шлаг пјена по редовној цијени кошта 0,80, а три шлаг пјене у акцијском паковању 2,55 КМ. Дакле, јефтиније је купити три шлага појединачно, него по акцијској цијени. Такође, акција пудинга 3 плус 1 гратис на средњој полици кошта 1,50, а одмах испод исти производ кошта 1,70 КМ – каже Марићева.
Додаје да је у истој самопослузи налетила и на саламу на којој нема датума производње.
– Само је на лименим прстеновима био неки датум, ваљда до којег рока је салама у употреби. Врхунац је био када сам затражила Књигу рекламација, а они ми уредно дају Књигу утисака у којој лијепо стоји да је иста намијењена за угоститеље, а, штавише, не важи ни за њих. Међутим, ни ту није био крај преварама и обманама. Дођем, наиме, на касу, а тамо хрпа производа на снижењу “само овај дан”. А закон прописао посебне полице и истакнуте цијене прије и након снижења и распродаје – каже Марићева.
Грађани су, с друге стране, и на удару произвођача и трговаца који, смањујући грамажу такође ударају на њихов животни стандард.
На домаћем тржишту све више је производа у све мањим пакованима, док њихове цијене остају непромијењене. Ријеч је о робама широке потрошње, прије свега прехрамбеним намирницама које су претрпјеле промјену у грамажи, на штету потрошача-наравно.
Тако је, умјесто килограма, на рафовима све више паковања риже од 800, а шећера од 900 грама. Поједини произвођачи су врећице тјестенине са пола килограма склизали на 400 грама, за колико су калирале и неки сухомеснати производи, прије свега саламе. Тегле киселих салата и пекмеза теже 680, умјесто некадашњих 800 грама, а врећица готове супе која је донедавно била довољна за четири, сад је углавном предвиђена за три тањира.
Највеће смањење грамаже претрпјели су слаткиши и грицкалице, тако да су чоколаде од 100 грама права ријеткост, а замијениле су их оне које су лакше за 20 одсто. Умјесто 50 грама, чип се продаје у паковањима од 35, па чак и 27 грама.
Кад је ријеч о млијечним производима, јогурт од 200 грама више не постоји, већ купци морају да се задовоље чашицама од 180 и 150 грама.
У штедњу су ударили и произвођачи хигијенских потрепштина, тако да грађани, умјесто десет, у паковању добијају девет папирних марамца или осам хигијенских уложака.
(srpskainfo.com)
