Енормна поскупљења основних животних намирница у БиХ нису много утицала на грађане, који, судећи по информацијама када су у питању жалбе институцијама за заштиту потрошача, више јадикују на такву ситуацију него што су спремни да предузму одређене кораке који би им ишли у корист.
Узевши у обзир чињеницу да се од 851 жалбе, коју је Обмудсман за заштиту потрошача у БиХ запримио од стране грађана закључно са 30. септембром ове године, мање од један одсто односило на поскупљења, и то највише на различите цијене истих производа у различитим маркетима, постављају се питања да ли је грађанима у БиХ постало свеједно што су веће цијене хљеба, брашна, млијека, јаја или уља, да ли уопште знају каква су њихова права као потрошача и да ли не реагују зато што мисле да не могу ништа промијенити.
Без обзира и на одлуке о ограничењу или укидању марже, те појефтињењу одређених артикала, када питамо грађане како то коментаришу, одговор је увијек: “То је мало, јер нису обухваћене основне и најпотребније ствари.”
Међутим, све остаје на њиховом одговору, али акције нема.
“Грађани су доста огуглали на цијелу ситуацију и промјене цијена на тржишту. Оно што заиста представља велики проблем јесте што грађани не желе да се сукобљавају ни са тржним ланцима, ни са било ким, жале се на неке друге ствари које су мање битне”, каже Адмир Арнаутовић, предсједник Удружења клуба потрошача средње Босне Травник.
Према његовим ријечима, још већи проблем при куповини јесте што се потрошачи све чешће суочавају са преварама.
“Људи се доста жале када је у питању измјена грамаже производа, јер имамо неке производе који су били по килограм, а сада су тешки 800 г у истом паковању, а то трговци раде да би се задржала цијена. То у суштини представља обману потрошача”, наводи Арнаутовић.
Економиста Миленко Станић на причу се надовезује ставом да потрошачи у БиХ нису довољно едуковани и да не знају своја права, због чега тако олако прихватају све одлуке и цијене које намећу трговачки ланци.
“Потрошачи су једноставно научили да слушају, немају информацију о својим правима, да се распитују, да траже калкулације, да пријављују инспекцијским органима и удружењима потрошача. Једноставно све прихватају здраво за готово”, каже Станић.
Ова парадоксална ситуација, према мишљењу стручњака, баца свјетло на системске и социјалне аспекте.
“Поскупљење хране, иако перципирано као озбиљан проблем у свакодневном животу, можда није довољно документовано или јасно артикулисано путем жалби. То може указивати на пасивност или незадовољство самим поступком жалбе, као и недостатак адекватне комуникације између потрошача и надлежних тијела”, сматра социолог Мирјана Чеко.
Наводи да овакав јаз између перцепције потрошача и стварности указује на потребу за бољим образовањем потрошача и јачом заштитом њихових права.
“Да би се ријешили проблеми као што су поскупљење хране и ниски стандарди производа, потребно је унаприједити механизме пријављивања и истраживања проблема, као и подићи свијест потрошача о њиховим правима”, каже Чеко за “Независне новине”.
Све наведено, додају стручњаци, слика и прилика је стања у коме се налази држава.
“Грађани схватају да је административни систем јако лоше постављен, да онај ко тражи своју правду врло тешко да ће је у таквом систему и добити”, наглашава економиста Миленко Станић.
Он сматра да би рјешење могло да буде у повећању конкурентности на тржишту.
“Домаћа конкуренција је слаба, мала је домаћа производња, а ограничен је и увоз. Зато имамо проблеме у квалитету производа, висини цијена, монополском одређивању цијена”, закључио је Станић.
Жалбе на комуналије
Највише жалби потрошача у БиХ било је на испоруку електричне енергије, гријања, воде, одвоз смећа, а забиљежене су и комерцијалне жалбе, попут рекламација на производе.
Грађани су се жалили и на квалитет поједине робе, а у 99 одсто случајева то се односило на купљену обућу, а не на прехрамбене производе.
(nezavisne.com)
