Српски социјалиста Васа Пелагић (1838-1899), први поборник идеје социјализма у Србији и на Балкану, умро је 25. јануара 1899. године.
Идеју социјализма у њеној утопијској верзији прихватио је у Русији, у којој је боравио од 1864. до 1866. године, када је на Московском универзитету студирао медицину, историју и политичку економију.
Васа Пелагић је у Брчком, гдје је био учитељ, основао српску читаоницу. Био је архимандрит и управник Српске православне богословије у Бањалуци, у којој су школовани свештеници и учитељи, одакле га је, због слободоумних школских програма, 1869. године турска власт прогнала у Малу Азију.
Одатле се руском помоћу спасио 1871. године и дошао у Србију. Учествовао је у српском устанку на територији данашње БиХ 1875. године.
Рашчињен је, а због ширења социјалистичких идеја протјериван је и из Србије, па чак затваран у лудницу, а умро је у Пожаревачком затвору.
Његове књиге, читане у свим дијеловима српства, штампане су још за његовог живота у око 250.000 примјерака и одиграле су велику просвјетитељску мисију.
Дјела Васе Пелагића: “Одговор на четири друштвена питања”, “Спас Србије и српства”, “Социјализам и основни препорођај друштва”, “Наука и радни народ”, “Благодатник”, “Преображај школе и наставе”, “Нова наука о јавној настави”, “Умовање здравог разума” и “Посланица Богу”
(srna)
