spot_img
spot_img

Година дана наметања допуна Кривичног закона БиХ: ОХР узалуд трошио папир

spot_img
spot_img
spot_img
spot_img

Сљедеће седмице биће навршена година откако је бивши високи представник Валентин Инцко наметнуо измјене Кривичног закона којима је предвидио кажњавање негирања геноцида, а за то вријеме се показало да је тај бесмислени чин остао само мртво слово на ОХР-овом папиру.

Инцко је крајем јула прошле године подгријао политичку климу у БиХ када је, пред сам одлазак са позиције, наметнуо одлуку којом је донесен Закон о допуни Кривичног закона БиХ, а којим је забрањено јавно одобравање, порицање, грубо умањивање или покушаји оправдавања злочина геноцида, злочина против човјечности и ратних злочина утврђених правоснажним пресудама.

Републички представници, револтирани Инцковим понашањем, усвојили су у Народној скупштини Српске Закон о непримјењивању одлуке високог представника и Закон о допуни Кривичног законика РС, гдје су прописане казне за повреду угледа Републике Српске и њених народа од шест мјесеци до 15 година, у зависности од почињеног дјела.

Према информацијама које су испливале у јасност, тужилаштвима су стигле десетине пријава с обје стране међуентитетске линије због кршења одредби Кривичног закона БиХ и Кривичног законика РС, али до сада ниједна оптужница није подигнута јер су пријаве махом одбациване.

Посланик у Народној скупштини Александар Главаш (ДНС) је у јануару ове године пријавио бошњачког члана Предсједништва БиХ и функционера СДА Шефика Џаферовића због изјаве дате за њемачки “Ди Велт” у којој је обиљежавање 9. јануара – Дана Републике упоредио са “Кристалном ноћи” у нацистичкој Њемачкој. Главаш за “Глас” подвлачи да је правосуђе највећи проблем БиХ, а од њега зависи и спровођење закона.

– Тужилаштво је одбацило кривичну пријаву против Џаферовића без неког посебног разлога. Наметнутом одлуком Валентина Инцка је потврђено да је БиХ протекторат. Добили смо блокаду и свеопшту стагнацију која је само додатно тјерала младе одавде. Имамо нездраву политичку ситуацију која је довела до блокаде институција и комуникације између странака које чине власт на нивоу БиХ. Инцковом одлуком су сви губитници – нагласио је.

Жао му је, каже, и због тога што се одлуке и закључци републичког парламента не поштују довољно.

– Народна скупштина је највиши законодавни орган и морамо се понашати по њеним законима и закључцима, без обзира на одлуке које се доносе од стране високог представника. За мене су искључиво важећи закони које је усвојила Република Српска и које оцјењује Уставни суд Српске – закључио је Главаш додајући да је Уставни суд БиХ политички суд који себи даје за право да креира Устав, а не да га тумачи како би требало.

Једна од првих кривичних пријава због негирања геноцида је била против новинара Бранимира Ђуричића, а савјетник српског члана Предсједништва БиХ Радован Ковачевић рекао је јуче, поводом наредбе Тужилаштва БиХ о неспровођењу истраге против њега због “негирања геноцида” да ће увијек говорити истину у име свог народа и наставити да се бори за Српску.

– Све што могу да кажем је да ја радим свој посао, они раде свој посао – рекао је Ковачевић против којег је поднесена пријава јер је у септембру прошле године изјавио да се у Сребреници није догодио геноцид, већ злочин.

Поједини званичници Српске у протеклим мјесецима су нудили да одредбе које је наметнуо Валентин Инцко буду “замрзнуте” до коначног договора о овим стварима између домаћих лидера, али за то није било воље у ФБиХ.

Оцјена уставности

Судије Уставног суда БиХ требало је јуче да на пленарној сједници заузму став по захтјеву седам делегата из Вијећа народа Републике Српске који су затражили оцјену уставности Закона о непримјењивању одлуке високог представника којом су наметнуте допуне Кривичног закона БиХ.

До закључења овог броја “Гласа” није било информација из Суда, осим да ће данас одржати конференцију за медије.

 

 

 

(glassrpske.com)

spot_img

Повезано

spot_img
spot_img

Последње вијести

spot_img
spot_img