Да су власти сав новац који је прикупљен од акциза и путарина усмјериле ка изградњи ауто-путева, БиХ би данас без иједне марке задужења имала изграђених скоро 460 километара ауто-путева, показују подаци које смо добили од Управе за индиректно опорезивање БиХ.
Подсјећања ради, тренутно у БиХ има око 200 километара ауто-путева, за које смо се задужили за готово двије милијарде марака кредита, које ћемо морати враћати деценијама по високим каматним стопама.
Наиме, према подацима УИО, само од акциза на нафту и нафтне деривате БиХ је од 2006. године до краја маја ове године прикупила 3.917.885.658 марака, док је у истом периоду на име путарина и накнада за изградњу путева прикупљена 3.554.599.681 марка.
Укупно, за ове намјене је прикупљено више од 7,5 милијарди марака, па ако се узме податак да километар ауто-пута у БиХ просјечно кошта око 16,4 милиона марака, може се видјети да је без кредита могло бити изграђено око 460 километара ауто-путева.
Овдје, притом, треба имати на уму да је дио новца од путарина намијењен не само за изградњу ауто-путева, већ и осталих путева.
Подаци УИО показују да је за накнаду за путеве у поменутом периоду уплаћено укупно 2.342.514.958 марака, што значи да је барем дио овог новца требало да буде усмјерен и за остале цесте. Овдје, међутим, треба имати у виду и да се за изградњу и одржавање путне мреже знатна средства издвајају и из накнада при регистрацији возила, односно негдје скоро сто милиона марака на годишњем нивоу.
Међутим, од путарина намијењених искључиво за изградњу ауто-путева у истом периоду прикупљене су 1.212.084.722 марке, тако да, када бисмо овом износу придружили дио који је прикупљен за акцизе и изузели комплетан дио прихода за путеве, опет произлази да је могло бити изграђено око 330 километара ауто-путева, односно барем 50 одсто више од тренутно изграђених.
Гледано по годинама, на име акциза смо највише прикупили 2008. године, када је инкасиран 441 милион марака. У овој години, у којој смо повећали акцизе за изградњу аут-опутева, до краја маја прикупљено је око 135 милиона марака.
Подаци ЕУ показују да је у Европи километар ауто-пута најскупљи у Аустрији, и износи 12,87 милиона евра по километру, док је иза ње Мађарска са 11,21 милион евра. Хрватска је међу најјефтинијим, у којој километар ауто-пута кошта 6,6 милиона евра, односно око 13 милиона марака, што је нешто јефтиније него у БиХ.
Иначе, када се ради о изградњи ауто-путева широм Европе, Служба за ревизију ЕУ је утврдила да цијене знатно варирају од земље до земље, а да се разлике у цијенама не могу оправдати конфигурацијом терена, радном снагом или другим мјерљивим објективним анализама.
Такође су утврдили да земље често дају непрецизне податке о очекиваној фреквенцији саобраћаја, односно испостави се да је стварни обим саобраћаја мањи од оног који је наведен у захтјевима за финансирање. У закључку је наведено да би ЕУ требало да централизује базу података са трошковником, како би се цијена коштања километра ауто-пута што је могуће више смањила.
Предузећа која се баве продајом нафте и нафтних деривата зарадила су милионе у протеклом периоду, показују подаци које је прикупио бањалучки портал “Capital.ba”.
Они су израчунали да је “Хифа петрол” Сарајево у 2017. години приходоваО 297,1 милион марака, уз остварену добит од 12 милиона.
У РС је међу најпрофитабилнијим нафташима “Нешковић”, који је прошле године имао приход виши од 164,3 милиона марака, односно добит од 12,9 милиона, што је за око три милиона више него што је имао у 2016. години.
Међу највећим нафтним компанијама је и “Петрол БХ Oil Company“, чији је оснивач “Петрол” из Љубљане. Ова фирма је прошле године приходовала 439,2 милиона, те приказала добит од 5,7 милиона марака.
“Нестро петрол” Бањалука 2017. годину ја завршио с приходима од 220,2 милиона и добити од 3,6 милиона марака.
“Холдина” Сарајево, чији је оснивач ИНА – Индустрија нафте, имала је лани 854,2 милиона марака прихода и добит од 3,3 милиона.
(NN/Capital)
