spot_img
spot_img

“Гардијан”: И Инцко сноси одговорност за кризу у БиХ

spot_img
spot_img
spot_img
spot_img

Босна и Херцеговина се налази у највећој политичкој кризи послије Дејтона због постојања пријетње сукобима након што је бивши високи представник Валентин Инцко наметнуо амандман о негирању геноцида у Сребреници у Кривични закон БиХ, а ЕУ иза сцене активно ради да ријеши овај проблем, пише угледни британски “Гардијан”.

Ово је први пут да једна угледна публикација пише да су и у европским метрополама свјесни да је бивши високи представник, поред домаћих политичких лидера с обје стране, суодговоран за најновију кризу јер је, како пише “Гуардиан”, одлуку донио без консултација са међународном заједницом и домаћим актерима, и то задњег дана свог мандата.

Користећи информације које су јуче процуриле у јавност о наводним извјештајима које су шеф Канцеларије ЕУ у БиХ Јохан Затлер и европски комесар за проширење Оливер Вархељи слали у Брисел, “Гуардиан” пише да је Вархељи, за којег указује да је близак мађарском премијеру Виктору Орбану, успио наговорити Милорада Додика, српског члана Предсједништва БиХ, да на период од шест мјесеци одгоди примјену закона о изласку из правосуђа, индиректних пореза и одбране на нивоу БиХ, а да се у међувремену покуша пронаћи рјешење.

Милорад Додик, српски члан Предсједништва, јуче је на прес-конференцији демантовао ову информацију. Он је потврдио да је састанка с Вархељијем било, али да је он на том састанку европске званичнике информисао да ће Република Српска урадити то што је наумила, иако су они, како је рекао, тражили да се од тога одустане.

Додик је рекао да је очигледан притисак и љутња у Сарајеву на Србију, Хрватску, Словенију, па сад и на Мађарску због разумијевања за ставове РС. У јавности у Сарајеву овај Вархељијев потез је протумачен као стајање на страну Додика, што се не може рећи из расположивих докумената. Из докумената се види да је Брисел осудио закључке Народне скупштине РС, а то су европски званичници више пута и јавно поновили, али су истовремено свјесни да је криза почела Инцковом одлуком, која је покренула лавину догађаја који су услиједили па су схватили да се политичка температура мора спустити.

Жељка Цвијановић, предсједница РС, је цурење овог документа назвала специјалним ратом против РС који Сарајево преноси на међународни ниво.

“Ако је било гдје Вархељи рекао да је Инцко покренуо ову кризу у БиХ, онда само могу рећи да он уопште није усамљен у тој тврдњи, јер смо такво мишљење чули од многих и европских и неевропских званичника”, истакла је Цвијановићева за Срну, коментаришући “Гуардианов” чланак. Она је индиректно указала да је овај документ процурио након што се Мађарска јавно заузела да ће уложити вето на санкције Додику, те је додала да је критика која је услиједила усмјерена и против Мађарске, а не само РС.

“Пропустили су да примијете да регион прича о ‘Отвореном Балкану’ и економском повезивању, а да само у Сарајеву причају о неком сукобу”, закључила је она.

Фарис Кочан, истраживач на Факултету политичких наука у Љубљани и експерт за европске интеграције западног Балкана, каже за “Независне новине” да овај документ није изненађење с обзиром на то да су, како каже, и Вархељи и Орбан блиски Додику, али и да је Вархељи у праву јер је Инцков закон започео ову политичку кризу.

“Можда је сад дошло вријеме да ЕУ разговара у Бриселу са представницима БиХ о потребним реформама, којим би престало функционисање ОХР-а, и да онда те реформе веже на јасан акциони план за европске интеграције БиХ. То би вјероватно био једини корак којим би ЕУ избјегла да сама постане дио свих тих тензија”, рекао је Кочан.

 

 

 

(nezavisne.com)

spot_img

Повезано

spot_img
spot_img

Последње вијести

spot_img
spot_img