spot_img
spot_img

Фама око документа: Има ли Предсједништво право да крије Програм реформи?

spot_img
spot_img
spot_img

Још не знамо шта пише у Програму реформи који ће Предсједништво БиХ послати у сједиште НАТО и којем ће бити дефинисан однос Босне и Херцеговине са поменутом војном и безбједносном организацијом.

С обзиром да је овај документ ”темељ” за формирање власти на нивоу БиХ након више од годину дана чекања, а да је протумачен на различите начине од стране чланова Предсједништва БиХ, јавност је итекако заинтересована да сазна шта у њему пише.

Од тога за сада нема ништа. За разлику од сукобљених мишљења при тумачењу Програма реформи, његови потписници су сложно одлучили да поруче јавности како ће морати причекати да сазна шта стварно пише на том папиру. Одбијен је и приједлог опозиције у Републици Српској да се о Програму реформи расправља на сједници скупштине.

Скривајући шта су потписали, чланови Предсједништва подривају уставни и демократски поредак Републике Српске и Федерације БиХ, сматра новинар из Бањалуке, Стефан Мачкић. Он каже да је јавност обесправљена јер не може да расправља о документу који је од изузетног јавног значаја, не може о њему да обликује јавно мњење и створи информисано и цјеловито мишљење, не може да критикује и притишће јавну власт да донесе одлуку народу по вољи и не може тако да учествује у обављању јавних послова.

“То су све права која народу гарантује и Устав Републике Српске, и Устав Босне и Херцеговине, и Општа декларација о правима човјека, и Међународни пакт о грађанским и политичким правима, и Европска конвенција за заштиту људских права и основних слобода. Ја сам захтијевао да се привремено забрани слање „Програма”, све док не протекне бар мјесец дана након његовог објављивања. У супротном, јавност остаје обесправљена,” објаснио је Мачкић. Он је у Предсједништво послао захтјев да му се у складу са Законом о слободи приступа информацијама достави овај документ.

Исто је урадила и организација “Transparency International Босне и Херцеговине” (ТИ БиХ), затраживши званично од Предсједништва БиХ да им достави примјерак документа “Програм реформи”. Једнако је поступио и Мондо, пославши упит за приступ информацијама. У Предсједништву нам је незванично речено да ћемо неки одговор сигурно добити.

Према Закону о слободи приступа информацијама, сваки документ који је усвојен од стране јавних институција, а који се односи на права грађана, њихове интересе и који је у јавном интересу, мора бити доступан.

”Овдје нема основе да се Предсједништво позива на неку тајност и заштиту икаквих података већ се ради о политичким игранкама због којих крију документ. Када се погледа Закон о слободи приступа информацијама и шта он прописује, оваква врста документа би морала бити јавна,” објашњава Ивана Корајлић из Тренсперенсија.

Пошто се Програм реформи, додаје Корајлић, односи на обавезе БиХ у наредном периоду на провођењу процеса који ће сигурно имати утицаја на грађане и друге институције, у идеалном смислу би требала бити и јавна расправа о томе шта би документ требало да садржи.

“Али, нажалост, код нас тас такве процедуре нису баше прописане посебно у оваквим случајевима. Постоји обавеза јавних расправа само за законе у редовној процедури и слично, а ни то се најчешће не проводи, ” додаје Корајлић.

Игор Жунић, посланик СНСД у Народној скупштини мисли да постоје бројни политички разлози да одлуку Предсједништва БиХ да у овом тренутку документ Програм реформи БиХ не буде доступан јавности.

“Документ још није ни постао оперативан и практично ће бити активиран након избора Савјета министара. Према мојим информацијам, а оно што је важно за Републику Српску у дијелу сарадње са НАТО-м, децидно стоји реченица да овај програм не прејудицира чланство. Овај документ није АНП јер се од њега разликује и по обиму и садржају. Дијелом се дотиче сарадње са НАТО,а ли само сарадње без преједуцирања чланства што је у складу са резолуцијом о војној неутралности Републике Српске. Мислим да је нађено компромисно рјешење и у овој причи нема побједника ни губитника и очекујем да одмах након формирања Савјет министара јавност буде упозната са тим документом,” рекао је Жунић.

Српски члан предсједништва, Милорад Додик и функционери СНСД-а такође су, као Жунић, у више наврата протеклих дана изјавили да је Програм реформи први документ од 2005. године који је усвојен на званичном нивоу, а да не тежи нити прејудицира да БиХ постане чланица НАТО савеза, да се не може сматрати Годишњим националним планом (АНП).

Друга два члана Предсједништва, Жељко Комшић и Шефик Джаферовић тврде другачије: да документ значи наставак кретања БиХ ка НАТО-у, а да ”можемо звати како хоћемо.” По сличној линији подијељена су реаговања других политичких актера, посебно страних амбасада. Америчка амбасада поздравила је ”наставак партнерства и сарадње БиХ са НАТО”, док је амбасадор Русије Петар Иванцов рекао да програм није повезан са АНП и да документ “одражава чињеницу да нема унутрашњег јединства у БиХ у вези са чланством у НАТО.”

Закон о одбрани БиХ усвојен из 2005. године обавезује Парламентарну скупштину, Савјет министара и Предсједништво БиХ да у оквиру својих уставних надлежности спроводе потребне активности за пријем БиХ у чланство НАТО-а. Формални захтјев БиХ за Акциони план за чланство (МАП) упућен је 2009. године. У децембру 2018. године НАТО је исказао спремност за прихватање Првог годишњег националног плана (АНП), чиме би МАП био активиран. Тај план није послат у НАТО, а умјесто њега, фамозни Програм реформи прихваћен је на посебној сједници Предсједништва БиХ 19. новембра ове године.

Договорено је да ће документ у сједиште НАТО-а у Бриселу бити упућен дан након што Представнички дом Парламентарне скупштине БиХ потврди именовање предсједавајућег и министара Савјета министара БиХ.

 

 

 

 

(mondo.ba)

spot_img

Повезано

spot_img
spot_img

Последње вијести

spot_img
spot_img