Постоје информације да је у БиХ у порасту елитна проституција у становима и хотелима.
Наведено је то у Приједлогу процјене пријетње од организованог криминала у БиХ у 2021. години, документу Министарства безбједности БиХ, који је у процесу консултација.
У дијелу овог документа, који се односи на трговину људима, истиче се да је главни појавни облик ове трговине и даље сексуална експлоатација женских особа, међу којима се налазе и дјевојчице.
“Жртве трговине људима су углавном особе које припадају социјално угроженим категоријама становништва. Тренутни трендови показују да БиХ све више постаје земља полазишта трговине људима, с обзиром на то да су жртве трговине људима углавном држављани БиХ, који се на различите начине експлоатишу у сврху просјачења, затим у сврху радних и сексуалних потреба”, истиче се у Приједлогу процјене пријетње од организованог криминала у БиХ у 2021. години.
Наглашено је и да криминалци често врбују и експлоатишу женске особе, тако што са њима ступају у ванбрачне заједнице и организују њихов одлазак у иностранство, а потом их путем уцјена, пријетњи, застрашивања, злостављања и других видова физичког и психичког насиља приморавају на рад и проституцију.
“Поједине информације указују да се класична сексуална експлоатација жртава у БиХ постепено трансформише у смислу да се дјевојке све више ангажују као ‘пратња пословних људи’ те је у порасту и такозвана елитна проституција у становима и хотелима”, истиче се у документу.
Како се додаје, основни мотив за вршење ових криминалних радњи је стицање незаконите добити која се накнадно инвестира у некретнине, скупоцјене аутомобиле и легалне послове, чиме се врши посљедња фаза стављања стеченог новца у легалне токове, тзв. прање новца.
На основу расположивих информација, како се додаје, може се констатовати да је БиХ већ одавно прешла из категорије транзитне и земље дестинације жртава трговине људима у категорију земље полазишта, чији грађани све више постају жртве трговине људима.
“Процјене су да ће се тренд повећања трговине људима наставити и у наредном периоду због постојања фактора који погодују његовом расту, а прије свега лоше економске и социјалне ситуације, сиромаштва, велике незапослености, могућности велике финансијске зараде, сталног прилива миграната, порозности граница и друго”, истиче се у овом документу.
Да је у питању реална процјена сматра и Радмила Жигић, директорица Фондације “Лара” из Бијељине, која наглашава да на то указују и конкретни примјери из праксе, док је, како истиче, ангажман институција на спречавању и сузбијању трговине људима у БиХ посљедњих година значајно умањен.
“Мислим да је експлоатација жена присутна много више него што је то видљиво и много више него што је то исказано у различитим криминалистичким статистикама. Тај проблем се у раду агенција за спровођење закона апсолутно маргинализује и третира као добровољна проституција, а занемарује се чињеница да проституција код нас није легализована”, рекла је Жигићева у изјави за “Независне новине”.
Она не вјерује да ће институције у скорије вријеме ући у борбу против елитне проституције.
“Али прије или послије свако друштво мора ући у ту врсту обрачуна зато што ће се елитна проституција једног дана највјероватније преселити на уличну проституцију, у угоститељске објекте нижег ранга”, навела је Жигићева.
Наиме, она појашњава да, у суштини, укљученост жена у такозвану елитну проституцију има одређен рок трајања и ризике и најчешће се не завршава резултатима због којих се у ту проституцију ушло, односно не доноси материјалну добит.
“Једног дана те жене више неће бити атрактивне за тржиште елитне проституције. Ако саме нису биле довољно јаке, ако су имале подводача, оне ће се брзо наћи у ситуацији да немају избора него да се наставе бавити проституцијом, али на много мање елитним мјестима”, каже Жигићева.
Према њеним ријечима, највећи дио жена не жели да се бави проституцијом, али у датим околностима то им се учини као добар или једини могући избор, односно начин да брзо зараде велики новац.
“Али елитна проституција је скупа за онога ко је плаћа, али и за онога ко даје услуге, тако да се кумулисање велике зараде најчешће не дешава, већ се живи на једној, условно речено, вишој нози, док то траје. Када то престане, жена или дјевојка ће се наћи у готово истим проблемима у којима је била и прије него што је ушла на тржиште елитне проституције”, истакла је Жигићева.
Према подацима МУП-а Српске, у 2020. години евидентирано је једно кривично дјело навођење на проституцију, а годину раније није било таквих случајева. Међутим, у 2019. регистровано је пет прекршаја који се односе на проституцију.
(nezavisne.com)
