spot_img
spot_img

Држављанства БиХ се одрекло 93.210 људи

spot_img
spot_img
spot_img
spot_img

У посљедњих 20 година држављанства БиХ се одрекло 93.210 људи, а само у прошлој години до 10. децембра из књиге држављана исписале су се 2.802 особе.

Наиме, овај тренд одрицања држављанства БиХ настављен је упркос пандемији, која је скоро двије године присутна.

“У поступку одрицања држављанства БиХ странке нису дужне да кажу друге разлоге осим чињенице да већ посједују или да им је загарантовано стицање држављанства друге државе. У неформалним разговорима најчешће наводе као стварни разлог повољнији радно-правни статус, право на посједовање некретнина, олакшано путовање и студирање у иностранству”, рекли су у Министарству цивилних послова (МЦП) БиХ за “Независне новине”. Додају да је већи број лица која се одричу држављанства БиХ у потпуности интегрисан у срединама у којима живе у иностранству, чак пуно више него у БиХ.

“Поједини пуно боље говоре њемачки него матерњи језик”, истичу они.

Додају да се одрицање најчешће врши у корист стицања држављанства Њемачке и Аустрије.

“Такса за испис из држављанства износи 800 КМ, изузев за оне који узимају држављанство неке од држава бивше СФРЈ, који плаћају таксу од 200 КМ”, појаснили су из МЦП БиХ. Према подацима који су нам достављени из ресорног министарства, 2003. је била година у којој се највише грађана одрекло држављанства, и то њих 9.125, док је годину дана раније то било 8.344.

Стево Пашалић, демограф, истиче за “Независне новине” да је одлазак становништва из БиХ много већи него што то показује број лица која се одричу држављанства.

“Као што видимо, наши држављани највише узимају држављанство Њемачке и Аустрије, а познато је да наши људи управо тамо највише одлазе да раде. Али њих је много више у тим државама, јер у многим случајевима се наши људи не одричу нашег како би узели држављанство државе у којој раде”, истакао је Пашалић. Додао је да је БиХ земља из које је увијек више људи одлазило него што је у њу долазило и да ће се тај тренд одласка наставити и у будућности.

“Људи када траже промјену држављанства, они се вјероватно више никада неће вратити у БиХ, нити ће вратити своје домицилно држављанство. Оно што је најболније је што су то радно активне и репродуктивно способне особе”, закључио је Пашалић.

Сања Бановић, која у Аустрији живи од 2005. године, бх. држављанства се одрекла прије неколико година из, како каже, чисто практичних разлога.

“Искрено, није то била лака одлука, али кад реално погледамо ствари ја у Бечу живим више од 15 година и много ми је лакше са документима државе у којој тренутно радим. С друге стране, морамо схватити да аустријски пасош нуди много више могућности. Могу много више да путујем, могу да живим или радим било гдје у Европи, тако да сам у једном тренутку схватила да мени пасош БиХ, у ствари, није ни потребан, иако бих највише вољела да имам оба држављанства”, казала је Бановићева за “Независне новине”.

Према подацима МЦП БиХ, када је ријеч о стицању држављанства БиХ, у 2021. години 431 особа је постала бх. држављанин. “Наше држављанство највише су тражили држављани Црне Горе, Турске, Сирије и Египта”, казали су из МЦП БиХ.

Посљедњих пет година
2016. – 4.430

2017. – 4.494

2018. – 4.430

2019. – 4.135

2020. – 2.693

 

 

 

 

(nezavisne.com)

spot_img

Повезано

spot_img
spot_img

Последње вијести

spot_img
spot_img