Културно-образовној установи Народни универзитет Гламоч прије више од двадесет дана стигла су дрва за огрев, а палете са окорцима, усљед небриге појединаца, истоварене су, ни мање ни више, него на стећке, који су изложени испред ове установе, а који датирају из римског и средњовјековног периода.
Ову информацију потврдила је Милка Ђукић, кустос Музеја Републике Српске, а како сазнајемо, дрва се још налазе крај римских споменика који датирају из 3. до 4. вијека, те поред средњовјековних мраморних из 14 вијека.
“Усљед небриге локалне заједнице дошло је до девастирања тих споменика који су од значаја. Споменици потичу са вишеслојних археолошких налазишта, имају изузетан културно-историјски значај, као локалитети на којима се надовезују материјални трагови више култура. Као археолошки недовољно истражени локалитети, изазивају интересовање научноистраживачке јавности у погледу расвјетљавања историјски недовољно познатих догађаја на овом простору и њихову узрочно-посљедичну везу на даљи развој општине Гламоч”, казала је Милка Ђукић.
Она тврди да су стручни људи из Музеја Републике Српске вољни да пруже помоћ како би се формирала завичајна збирка у Народном универзитету Гламоч.
“Треба обезбиједити услове за формирање завичајне археолошке збирке, која би служила за очување културно-историјског насљеђа са подручја Гламоча и презентацији културног насљеђа тога подручја. Изградњом музеја – завичајне збирке и лапидаријума, објеката за едукацију и туристичких објеката, створила би се могућност отварања нових радних мјеста, којима би се промовисале музејске, едукативне и туристичке активности на том подручју”, ријечи су Ђукићеве.
Умјесто завичајне збирке, међутим, испред Народног универзитета данас се налазе палете са окорцима за огрев, а зашто је то тако, за “Независне” је говорио Живко Мајсторовић, вршилац дужности директора установе о којој је ријеч.
“Дрва су наручена за Народни универзитет, а пошто смо ове године увели централно гријање, стигла је знатно већа количина него што је уобичајено. Дрва су стигла у послијеподневним сатима, кад су радници већ били отишли кући. На основу отпремнице, човјек који је дотјерао дрва је нехајно и вјероватно без лоше намјере истоварио палете на стећке”, казао је Мајсторовић. Он тврди да су дрва испилана и склоњена са стећака.
“Истина је да су дрва ту двадесетак дана, али су испилана и склоњена са стећака. Нису још унесена, али су склоњена. То је стицај околности, а што је најважније, ниједан стећак није оштећен. То што је урађено, толико је безазлено и прошло је без оштећења, а много горе ствари дешавају се овдје “, истиче Мајсторовић.
Које су то горе ствари, Мајсторовић није навео. Познато је само да општина Гламоч трпи велике посљедице ратних дешавања из деведесетих година прошлог вијека, а оне су посебно уочљиве у квалитету друштвеног и културног живота.
“Те посљедице уочљиве су, како на пропадању културно-историјског насљеђа, тако и на комуникацији између етничких група. Због посљедица ратних разарања, економски неразвијене општине и ниског животног стандарда грађана, велико богатство културних и материјалних добара је расуто на више локација. Оно је невалоризовано и незаштићено те препуштено пропадању. Значајан фактор у овим условима је заједничка историја и култура живљења, која се огледа у материјалним остацима погодним за формирање археолошке збирке. Задивљујући је број археолошких споменика културе на малом простору Гламоча, а који су сада дио пејзажа и свакодневице”, закључује Милка Ђукић.
(nezavisne.com)
