Дјевојчица из Бањалуке анђеоским гласом расплакала публику у Србији: “Не дам комад земље ове” - nula49.com
spot_img
spot_img

Дјевојчица из Бањалуке анђеоским гласом расплакала публику у Србији: “Не дам комад земље ове”

spot_img
spot_img
spot_img
spot_img

О наступу осмогодишње Марије Награисаловић из Бањалуке од синоћ прича цијели регион.

Наступила је на Свечаној академији Министарства унутрашњих послова Србије и својим анђеоским гласом и љепотом засјенила све присутне. Док је, сва у бијелом, пјевала пјесму “Не дам” нема коме сузе нису потекле. На крају извођења нумере сви устали и поклонили јој се. Уз бис је враћена још једном на сцену, пише Телеграф.

Пред Маријом је свијетла будућност, а пјесма коју је отпјевала има јаку поруку за цијели свијет.

“Светиња нам је слобода, узалуд нас ратом плаше”. Велики аплауз и након од срца добила је и од Братислава Гашића, министра унутршњих послова Србије.

Свечана академија у Бањалуци

Ова талентована дјевојчица наступала је на Свечаној академији у Бањалуци поводом Дана Републике Српске. Након извођења пјесме “Не дам” побрала је симпатије публике и гледалаца.

Сваке године током обиљежавања Дана Републике Српске издвоје се неки сегменти као заиста посебни, тако је било и ове године. Марија је невјероватно великом енергијом и храброшћу извела једну такође велику пјесму, или боље рећи – пјесму с великом поруком.

Марија и њена наставница Маја Манојловић рекле су раније за РТРС да ће текст пјесме остати заувијек актуелан. Манојловићева је рекла да су ријечи ове пјесме велике.

Не дам

Не дам грумен земље плодне,

Ни у гају шљиве родне,

Нити бора, нити јелу,

Не дам багрем у свом селу.

Не дам грмље а ни цвеће,

Не дам шибље ни дрвеће,

Не дам росу, не дам траву,

Не дам Дрину, не дам Саву

Не дам Тису, ни Мораву,

Газиводе ни Ресаву,

Не дам јутра, не дам зоре,

Не дам Аду, наше море

Ни икону Светог Саве,

Не дам свећу крсне славе,

Не дам цркве, ни храмове,

Не дам комад земље ове

Не дам Сунце, не дам свице,

Не дам ласте, не дам птице,

Па ни гнездо препелице,

Ни у парку љубичице

Нит’ слободе своје не дам,

Нећу да је иком предам,

Не дам коров, не дам жару,

Не дам локвањ, не дам бару

Не дам цврчка, нити мрава,

Ни у штали мојих крава,

Не дам кућу, не дам жито,

Све је овде племенито

Не дам зграду, нит’ улицу,

Ни дечију ципелицу,

Не дам небо јер је моје,

Ни заставе са три боје

Не дам Жичу, Студеницу,

Девојачку плетеницу,

Па ни коње разигране,

Ни Љевишку, ни Дечане

Крајпуташе који стоје,

И песама што се поје,

Не дам круну ја двоглаву,

Немањићку Свету славу

Ни тробојке своје не дам,

Сав поносан док је гледам,

Од предака не дам гроба,

Јер крв наша није роба

Ни Лазара, Обилића,

Мајку девет Југовића,

Не дам свету ја Србију,

Ни Косово Метохију

Где год српска нога хода,

Наш је камен, ваздух, вода,

Могу само да завиде,

И зла свога да се стиде.

Јуначкога мисмо рода,

Светиња нам је слобода,

Корење је овде наше,

Узалуд нас ратом плаше.

Текст за пјесму “Не дам” написао је Горан Витић, а аранжман Микица Антонић.

 

 

 

(glassrpske.com)

 

 

spot_img

Повезано

spot_img
spot_img

Последње вијести

spot_img
spot_img