Пресуда Вишег суда у Београду против Хусеина Мујановића, бившег команданта такозване Армије РБиХ, на десет година затвора због ратних злочина над Србима у логору “Храсница” код Сарајева поново је усковитлала односе између званичног Београда и Сарајева.
Бисера Турковић, министарка спољних послова БиХ, након пресуде је данас позвала на консултације Аиду Смајић, амбасадорку БиХ у Србији, а одмах након тога Шефик Џаферовић, бошњачки члан Предсједништва БиХ, истим поводом је на консултације позвао Александра Ђорђевића, амбасадора Србије у БиХ. Позив на консултације је дипломатски потез којим нека земља изражава протест поступком неке друге земље. Недуго након овог Џаферовићевог позива на консултације састанак је отказан због тога што је Ђорђевић позван у Београд на консултације од стране свог министарства.
Бошњачки политичари, како се чини, не стављају акценат својих примједаба на валидност пресуде, већ тврде да је овај предмет требало ријешити у БиХ, те да овај поступак представља кршење потписаних споразума и Повеље Уједињених нација, који регулишу ову материју. Из РС, пак, стижу поздрави и одобравања због ове пресуде над Мујановићем те истичу да се овим злочинима правосуђе у БиХ није ни жељело бавити, као и да је зато овај предмет преузело српско правосуђе.
Милорад Којић, директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица, сматра да је правосуђе на нивоу БиХ овај предмет држало у својим ладицама, не желећи да га процесуира.
Милко Грмуша, генерални секретар ПДП-а, рекао је да Џаферовић и Турковићева злоупотребљавају заједничке институције БиХ да би, како је рекао, штитили осуђене ратне злочинце.
“Мујановић је осуђен за извршење језивих ратних злочина над цивилима и ратним заробљеницима српске националности у Сарајеву и потпуно је недопустиво да СДА врши снажан притисак како би његова одговорност била избјегнута само зато што је дотични Бошњак, док су жртве Срби”, истакао је Грмуша.
Жељко Комшић, хрватски члан Предсједништва БиХ, претходног дана је оптужио Србију да не изручује своје држављане БиХ за ратне злочине, а смета му и што је пресуда изречена уочи обиљежавања годишњице сребреничког злочина.
На ове прозивке Милорад Додик, српски члан Предсједништва БиХ, одговорио је да Комшић престане држати лекције Србији те га је позвао да умјесто тога допринесе добросусједским односима.
“Србија је држава у пуном смислу те ријечи која има своју демократски изабрану власт и регуларан правосудни систем и није никакав режим, како то често у јавности покушава накарадно да пласира Комшић”, истакао је Додик.
Србија се никоме неће извињавати што је осудила оне који су убијали Србе, истакао је министар спољних послова Србије Ивица Дачић те додао да је позвао амбасадора Србије у БиХ Александра Ђорђевића на хитне консултације у Београд.
Дачић је изјавио да је апсолутно неприхватљиво и ван сваке дипломатске праксе да нота Министарства спољних послова у Савјету министара, упућена Министарству спољних послова Србије, буде објављена у медијима, а да тек након тога буде достављена Београду, и то слањем мејла.
Наводећи да је Министарство спољних послова Србије амбасадор БиХ у Београду Аида Смајић обавијестила да је позвана на консултације у Сарајево, Дачић је рекао да је као реакцију на такав поступак позвао амбасадора Србије у БиХ Александра Ђорђевића на хитне консултације у Београд.
“Због тога неће, нити је у могућности да се одазове позиву на састанак код Шефика Џаферовића и вратиће се у Сарајево тек пошто се амбасадор БиХ врати у Београд”, рекао је Дачић за Танјуг.
Дачић је истакао да је апсолутно неприхватљиво мијешање у рад правосудних органа, а посебно у поступке који се тичу ратних злочина, који су универзалног карактера и гдје свака жртва заслужује да починиоци буду изведени пред лице правде и кажњени за почињена дјела.
Дачић је реаговао поводом протестне ноте коју је Београду упутила Бисера Турковић.
Подсјећања ради, Одјељење за ратне злочине Вишег суда у Београду осудило је Мујановића да је као управник војничког притвора за Србе противзаконито затварао Србе, према њима нечовјечно поступао те издавао наредбе и лично учествовао у наношењу повреда. Злочини за које је осуђен су се, према наводима из пресуде, десили од јула 1992. до октобра 1992. године.
(nezavisne.com)
