Званични Париз ће нам, како ствари стоје, бити пети у низу који ће нам послати специјалног изасланика, који ће се придружити Габријелу Ескобару, Мануелу Зарацину, Мирославу Лајчаку и Стјуарту Пичу, који представљају САД, Њемачку, ЕУ и Велику Британију.
Долазак још једног међународног изасланика поставља неколико питања, али прије свих, да ли ово значи да западни Балкан, или у нашем случају БиХ, не може без присуства страних посматрача, а мишљења аналитичара су подијељена.
“Не можемо без њих из простог разлога што је пажња на БиХ изражена посебно након дешавања у Украјини, након рата тамо, и с посебном пажњом се посматра на те прилике”, сматра Тања Топић, политичка аналитичарка.
Ипак, Топићева наводи да ће на именовање француског изасланика благонаклоније гледати српски представници на Балкану.
“Прије свега због ‘традиционалног пријатељства’ Срба и Француза. А знамо да нису са великом пажњом и подршком гледали на претходна именовања изасланика из Велике Британије или САД. Чини ми се да ће се ово пуно боље прихватити у смислу да долази из земље која ‘другачије’ приступа Србији, Србима и уопште српској политици”, каже Топићева за “Независне новине”.
Срећко Латал, уредник Балканске истраживачке мреже (БИРН) за БиХ, тврди да БиХ неће имати никакву корист од именовања француског изасланика.
Једину корист, сматра Латал, имаће искључиво Француска, јер никада до сада није имала неки посебан интерес ни значајније присуство на овом простору.
“Ако Француској треба специјални изасланик, нека га именује. Али овдје се шаље порука да Французи онда не знају шта се дешава у БиХ, па им треба посебан изасланик”, каже Латал за “Независне новине”.
Да долазак новог дипломате у регион неће ништа промијенити, сагласан је и проф. др Енвер Казаз. Он каже да од присуства више страних изасланика, прије свега у Србији и БиХ, неће зависити остварење главног циља ових држава, а то је приступање ЕУ.
То, наглашава Казаз, зависи искључиво од домаћих политичких представника.
“Поготово је то случај у БиХ и очигледно је да домаће политичке елите нису спремне да реализују циљеве према ЕУ. Немогуће је да изасланици западних земаља мијењају домаће политичке околности. Умјесто компромиса и сарадње домаћих политичара, ми имамо њихове сукобе, а све ради хомогенизирања бирачких тијела и ширења национализма”, појашњава за “Независне новине” професор Казаз.
И Зоран Крешић, новинар “Вечерњег листа” у БиХ, сматра да међусобни договор мора бити највећи интерес у БиХ.
Истиче да је забринут и да се не радује именовању било ког специјалног представника, јер је очигледно да се око БиХ и региона играју игре геостратешких преслагивања.
“Заправо, ми смо одавно колонија или пак држава која је допустила да се на њој вјежбају разне силе које желе остварити своје интересе и наметнути их нама као готову ствар. Неоколонијализам апсолутно живи у БиХ. Али, то није само до странаца, већ је и до нас”, каже Крешић за “Независне новине”.
Крешић додаје и да се именовање посебног представника из Француске може разумјети као неки облик уравнотеженијег приступа према овом дијелу свијета.
“Не треба сметнути са ума да предсједник Макрон има нову стратегију визије учинковитијег приближавања земаља регије у ЕУ. То значи и да све ове земље могу бити и у сигурносном прстену ЕУ заједно са другим чланицама, а да истовремено нису испуниле услове из поглавља 23 владавине права, те да не могу бити пуноправне чланице. У том смислу сматрам то важним искораком”, закључује Крешић.
Према писању медија, до именовања француског дипломате за западни Балкан могло би да дође у јулу, након што Француска заврши пресједавање ЕУ. Још се не зна ни ко би могао да буде тај супервизор.
(nezavisne.com)
